„NATO nema nameru da raspoređuje nove nuklearne rakete u Evropi. Kao alijansa posvećeni smo bezbednosti i zaštiti svih saveznika. Pozivamo Rusiju da obezbedi poštovanje i da se vrati u konstruktivni dijalog sa Sjedinjenim Američkim Državama o Sporazumu o likvidaciji raketa“, istakao je Stoltenberg.
Istovremeno, Stoltenberg je optužio Rusiju da razvija nove raketne sisteme koji bi potencijalno mogli da nose nuklearno punjenje.
„Raspoređivanje ruskih raketa predstavlja pretnju Sporazumu. Rusija je tokom mnogo godina razvijala, proizvodila i ispitivala novi sistem: SSC-8 (9M729 prema ruskoj klasifikaciji). Ove rakete su mobilne i teško se prate. One mogu da nose nuklearno punjenje, što snižava prag nuklearnog sukoba“, istakao je on.
„Pozivamo Rusiju da obezbedi usaglašenost (Sporazuma o likvidaciji raketa) i vrati se dijalogu sa Sjedinjenim Američkim Državama“, dodao je on. Prema rečima generalnog sekretara NATO-a, SAD u potpunosti ispunjavaju svoje obaveze u okviru ovog sporazuma.
Sfere uticaja
Osim toga, u svom govoru Stoltenberg je konstatovao da su Rusija i Evropa dužne da odustanu od same teze o sferama uticaja, s obzirom na to da svaka zemlja ima pravo da samostalno donosi odluke.
„Rusija mora da napusti ideju o sferama uticaja. U Rusiji postoji određeno shvatanje da velike države imaju određeno pravo da odlučuju šta mogu da rade njihovi mali susedi. I da budem iskren, ponekad se suočavam sa sličnim argumentima i u Evropi! Ja to ne razumem i ne priznajem“, komentarisao je generalni sekretar NATO-a.
„Ako se slažete s tim, slažete se sa svetskim poretkom u kom velike države odlučuju šta treba da rade male, a mi ne želimo takav svetski poredak. Zašto moramo da tražimo dozvolu Rusije da u NATO primimo Letoniju, Litvaniju i Estoniju? To nema nikakvog smisla, jer su to tri suverene nezavisne države koje žele da se priključe NATO-u“, smatra on.
„Ako Šveđani izjavljuju da ne žele da se pridruže NATO-u, u potpunosti poštujem ovu odluku, osim ako, naravno, ne žele da se pridruže neprijatelju“, u šali je dodao Stoltenberg.
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je 20. oktobra da Sjedinjene Američke Države nameravaju da istupe iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa. Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov nazvao je ovu odluku opasnim korakom, a Vašington su takođe kritikovali i u Berlinu i Pekingu. Istovremeno je SAD podržala Velika Britanija, a NATO je saopštio da je za Trampovu odluku odgovorna Rusija koja, prema oceni Alijanse, verovatno narušava Sporazum. Moskva kategorički negira ove optužbe i za narušavanje optužuje Vašington.
Sporazum o raketama srednjeg i kratkog dometa potpisan je 8. decembra 1987. godine, tokom posete sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova Vašingtonu. Sporazum je prvo obuhvatao klasu raketnog naoružanja dometa od 500 do 1.000 i od 1.000 do 5.500 kilometara, uključujući rakete R-12 i R-14, koje je SSSR 1962. godine razmestio na Kubi, što je izazvalo Karipsku krizu.
Modernizacija Bečkog dokumenta
Generalni sekretar NATO-a smatra i da se Rusija ponaša nekonstruktivno kada je u pitanju modernizacija Bečkog dokumenta.
„Svaka zemlja, uključujući i Rusiju, ima pravo da organizuje vojne vežbe, ali nam je potrebna transparentnost i predvidljivost, mehanizmi za komunikaciju, a to se podriva činjenicom da Rusija nije konstruktivna u pogledu modernizacije Bečkog dokumenta“, rekao je Stoltenberg.
On je dodao da Rusija nije pozvala nijednog saveznika NATO-a kako bi oni posmatrali njihove vojne vežbe od vremena završetka Hladnog rata.
NATO je ranije pozvao Rusiju da pomogne u modernizaciji Bečkog dokumenta OEBS-a o merama izgradnje poverenja i bezbednosti. Alijansa predlaže da se obezbedi posmatranje iznenadnih provera borbene gotovosti koje sprovodi Rusija.
Bečki dokument iz 2011. predviđa široku razmenu informacija o vojnim snagama, planiranju odbrane i vojnim budžetima. Zemlje OEBS-a takođe se međusobno informišu o određenim vidovima vojnih aktivnosti, pozivaju posmatrače i vrše inspekcije. Svrha dokumenta je dodatno jačanje poverenja i bezbednosti među zemljama-učesnicama (OEBS uključuje 57 zemalja u Evropi, Aziji i Americi).