Čega se to plaši „bela“ Amerika (video)

Karavani migranata iz Hondurasa, Salvadora i Gvatemale nisu nova pojava, ali ih je sada američka javnost iskoristila u kampanji pred izbore za Kongres, pa su i mediji više govorili o njima.
Sputnik

Migranti sigurno beže od kriminala i siromaštva, a u SAD će ih sačekati uobičajene procedure za traženje azila, ako u međuvremenu nisu odlučili da ostanu u Meksiku.

Slike hiljada ljudi koji pešače ka „obećanoj zemlji“ proteklih dana obilaze svet. Ali te slike, prema rečima naših sagovornika, profesora na Tehnološkom institutu u Montereju, u Meksiku, Dejana Mihailovića i dugogodišnjeg dopisnika „Politike“ Milana Mišića, prisutne su godinama unazad.

Živimo u slomu zapadne civilizacije: I Rim je podizao zidove pred varvarima pre katastrofe

„Radi se o fenomenu koji nije nov. Već decenijama traju ti migracioni tokovi zemalja Centralne Amerike, sa karipskog područja, pa i iz severnog dela Južne Amerike, iz Kolumbije, Venecuele, Perua, Ekvadora. Tu je Meksiko odavno shvaćen kao zemlja tranzicije. Međutim, dobar deo tih migranata i ostaje u Meksiku. U poslednjih nekoliko meseci smo svedoci da se ta brojka povećava. To je ujedno i posledica fleksibilizacije migracionih postupaka i migracione politike meksičkih vlasti“, kaže Mihailović.

On dodaje da je običan svet u Meksiku gostoljubiv prema migrantima i ističe da su migranti podložni za bilo koji oblik manipulacije i lak plen za lokalne bande i mafijaške grupe.

Novinar Milan Mišić ukazuje da su ilegalne imigracije stari problem SAD. Kaže da u Americi postoji oko 11 miliona ilegalnih imigranata, da je Obama pokušao da reši taj problem, a da je Trampova politika malo drugačija.

Prema Mišićevim rečima, aktuelni američki predsednik spada u one ljude koji osećaju neku vrstu egzistencijalne strepnje, pa je odlučio da pojača strah od tih navodnih tuđina.

„Prvo što je rekao jeste da su imigranti iz Meksika silovatelji, kriminalci i tako dalje, a reč je o ljudima od kojih američka poljoprivreda uveliko zavisi. Reč je o sezonskim radnicima bez kojih berbe u Kaliforniji ili Floridi nisu moguće.“

Sada je, podseća Mišić, zaoštrio strah uveličavajući navodno pretnju od tih nesrećnika iz El Salvadora i drugih zemalja istog regiona i šalje vojsku u momentu kada su ti nesrećnici više od 1.000 kilometara daleko od meksičko-američke granice.

Hiljade očajnika ide prema Americi, a biće još gore. Šta ih tera na put?

„A kako se približavaju sve ih je manje, neki ostaju u Meksiku, a drugi ulaze u standardnu proceduru koja treba da odredi da li je njihov zahtev za azil opravdan ili nije“, kaže Mišić.

On ističe da ono što je Tramp podstakao ili dodatno osvetlio jeste jedan demografski proces koji zaista izaziva realna strahovanja kod značajnog ili politički uticajnog dela američke populacije.

„To je strah zasnovan na demografskim projekcijama da će današnje manjine do 2050. godine postati većina u Americi. Još 2012. godine prvi put je rođeno više beba čiji su roditelji pripadnici manjina nego beba potomaka prvobitnih kolonizatora Amerike. I to je izazvalo taj takozvani beli nacionalizam ili suprematizam, ideologiju po kojoj zasluženo pravo da upravlja Amerikom ima belac“, kaže Mišić.

Komentar