Predsednik „Prave Crne Gore“ Marko Milačić kaže da mu je drago što je došlo do eskalacije (verbalnih) sukoba između zvanične Srbije i Crne Gore posle izjave patrijarha Irineja, jer od tada se priča o položaju Srba u Crnoj Gori ne stišava.
„U tom periodu od nekoliko meseci svedoci smo antisrpske histerije u Crnoj Gori, koja traje decenijama, ali sad je sve izašlo na videlo. Ta zvanična politika je sve osim mudra jer je reč o 30 odsto stanovnika koji se izjašnjavaju kao Srbi. Ako imate taj procenat stanovništva koji se izjašnjavaju kao Srbi, a vi radite sve da uništite taj identitet i da ih na razne načine stavite na marginu društva, onda to nije samo antisrpska, već i antidržavna politika u Crnoj Gori“, izjavio je Milačić za Sputnjik.
S druge strane, Milo Đukanović koji je već 30 godina personifikacija vlasti u Crnoj Gori, iz Brisela stalno dobija pohvale. Otkud ta disproporcija između stvarnog stanja u zemlji i podrške vlastima sa Zapada?
— To je logično zbog toga što Đukanović ne radi to sam i ne opstaje na vlasti toliko dugo zahvaljujući sopstvenim snagama, jer ne bi mogao, sasvim sigurno, da opstane tako dugo bez podrške spolja. On je marioneta, klasičan pion Brisela, pre svega, NATO struktura, na području Balkana. Tim procesom u Crnoj Gori ne rukovodi jedan čovek, a ponajmanje jedan čovek iz Crne Gore. On je dobio domaći zadatak koji podrazumeva ne samo ekonomsku okupaciju, na čemu ta klika na vlasti radi godinama i decenijama, nego, pre svega, okupaciju duha i veoma je važno da se zemlja potpuno „atlantizuje“. Zbog toga je važno uništiti sve ono što drugačije misli, a to su oni ljudi i političke snage koje se izjašnjavaju kao Srbi. Zbog toga Brisel daje pozitivna mišljenja i uvek žmuri na ozbiljne probleme u Crnoj Gori, poput stope kriminala, korupcije, nepotizma… Kad govorimo o antisrpskoj politici, to je deo šireg procesa iskorenjivanja jednog konstitutivnog, temeljnog naroda koji može da zasmeta ciljevima NATO-a u ovom delu sveta. To se tiče i Srbije, jer Crna Gora u NATO-u je jedna ozbiljna poruka Srbiji i način da se Srbija getoizira i da se, ne daj Bože, i ona jednog dana ugura u NATO.
Bez obzira na zajedničku istoriju Srbije i Crne Gore, ujedinjenje se različito percipira, a na obeležavanju u Pljevljima smo imali policiju. Da li nam to govori da su Srbija i Crna Gora u nikad gorim odnosima?
— Treba uništiti sve veze između Srbije i Crne Gore i između dva naroda na fonu ideje da se uništi unutrašnje pravoslavno jedinstvo, kao većinske, dominantne religije u Crnoj Gori. Đukanović i njegova vlast godinama vladaju na toj podeli i sve ono što se sada dešava je želja da se Srbi i Crnogorci što više razdvoje. Ovo je bila zgodna prilika da se još više povampire te podele. To je dobrodošlo u ovom trenutku kad crnogorska vlast želi da zamaskira neke svoje privatizacione aranžmane i ekonomske probleme koje ima. Mi moramo paralelno da se borimo protiv ekonomske okupacije i okupacije u polju duha, tradicije i identiteta.
Navodno se sprema zakon kojim bi bila oteta imovina SPC u Crnoj Gori. Imamo li sada ubrzanje tog procesa, koji tinja decenijama, posle odluke vaseljenskog patrijarha Vartolomeja o autokefalnosti Ukrajinske pravoslavne crkve?
— Upravo je ubrzanje tog procesa na sceni u Crnoj Gori. Već godinama se govori o oduzimanju imovine SPC i sada je u jeku priprema takvog zakona. Posle dešavanja sa Vaseljenskom patrijaršijom i Ruskom pravoslavnom crkvom, tzv. Crnogorska pravoslavna crkva uvidela je neku vrstu nade da bi mogla da krene putem autokefalnosti. Mislim da nemaju nikakve šanse, jer je to jedna smešna organizacija, jedna komedija od organizacije i oni su sami sebi najveći protivnici.
Ali stoji li država iza te komedijaške organizacije?
— Da, i zato ne treba potceniti taj proces. Kad pogledate statistike u Crnoj Gori, bez obzira na zvaničnu politiku, sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju da preko 70 odsto građana najviše poverenja ima u SPC. To govori da to nisu samo oni koji se izjašnjavaju kao Srbi, nego da je tu i oko 40 odsto onih koji se izjašnjavaju kao Crnogorci, što pokazuje da proces uništavanja SPC i oduzimanja njene imovine neće lako proći. Đukanović to ima u vidu i oni nekim bočnim pritiscima šalju poruke da će doći do procesa uzimanja imovine, a najnoviji primer je najava rušenja crkvice na planini Rumiji.
Možete li nas malo uputiti u tu „latinoameričku sapunicu“ oko crkve na Rumiji? Na dnevnoj bazi stižu oprečne informacije, prvo će da je ruše, pa neće… Zbog čega se digla tolika medijska dreka zbog jedne male crkve?
— Jedna je stvar formalna, a druga suštinska. Motiv je upravo unižavanje kanonske SPC, koja je izgradila i izgrađivala državu Crnu Goru kroz vekove i to je suština. Cilj je podgrejavati tenzije i uništavati duh i biće Crne Gore. U slučaju crkvice na Rumiji, kad je Mitropolija odlučila da se ona obloži kamenjem koji su vernici vekovima donosili, uključila se vlast sa pričom da je to nezakonito, pa se javio premijer Duško Marković koji je rekao da sve ide ka tome da se ta crkva poruši. Onda su se javili predstavnici manjinskih naroda koji očigledno svojataju taj deo Crne Gore da bi se umešali u unutrašnja pravoslavna pitanja, što je, blago rečeno, degutantno u većinski pravoslavnoj zemlji. Rumija je crnogorska planina i zato sam na njenom vrhu poručio da niko ne sme da se usudi da dirne u tu crkvu, jer ćemo je braniti životima.
Kad spominjete manjinske narode, nedavno smo imali Albance koji su stavili albansku zastavu na srpsku crkvu kod Ulcinja i potpredsednika Vlade Rafeta Husovića koji traži da se na državnu zastavu stavi polumesec. Otkud ta verska radikalizacija kod manjinskih naroda?
— Indikativno je da se to gotovo istovremeno dešava. Verovatno tu ima i namere crnogorskih vlasti da se zakamufliraju neki problemi ekonomske prirode. Međutim, da to nije nešto što duže traje — ja se ne bih pecao. To su procesi koji su dugotrajniji i dolaze od ove vlasti. Već duže vreme postoji priča o promenama simbola u Crnoj Gori i prosto je neverovatno da se u zemlji gde imate 70 odsto pravoslavnog stanovništva ozbiljno razmatra da dođe do promene, pre svega, državne zastave. Na nivou vica je želja da bošnjački narod umetne na zastavu polumesec. Zamislite da svaki narod u Crnoj Gori poželi nešto slično — naša zastava bi ličila na neku vrstu švedskog stola. Napravili bismo još veću karikaturu, a čini mi se da je teško napraviti veću karikaturu od države od današnje Crne Gore.
Šta se dešava sa tzv. državnim udarom i kad se može očekivati epilog „slučaja veka“ u Crnoj gori?
— To je više komedija nego proces veka, to se razvlači iz dana u dan i sve manje ljudi to prati jer je postalo, osim što je dosadno, i zamarajuće. S druge strane je opasno zato što se kriminalizuje deo opozicije. Mislim da se kraj te tragikomedije koja se naziva državni udar još ne nazire. Očigledno je da režimu odgovara taj proces, odgovara mu stigmatizacija političkih protivnika i oni će se truditi da to traje i dalje, najkraće do narednih republičkih izbora koji su za godinu i po. Odgovara im da na taj način dižu tenzije kao što ih dižu i u drugim segmentima društva.