Srbi oteli slobodu od sila koje bi i danas da joj je oduzmu

Antologijska edicija „Prvi svetski rat u srpskoj književnosti“ u izdanju Službenog glasnika predstavljena je na 63. Sajmu knjiga u prisustvu ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića.
Sputnik

Deset tomova i petnaest knjiga, u kojima se našlo 35 pisaca, obuhvata romane, pripovetke, poeziju, drame, sećanja i svedočanstva o Velikom ratu. Ovaj izdavački poduhvat Službenog glasnika realizovan je u saradnji sa Ministarstvom kulture Republike Srbije i Pokrajinskom vladom Vojvodine.

Na predstavljanju edicije u sali „Ivo Andrić“ ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević ocenio je da je Prvi svetski rat jedan od tektonskih događaja u istoriji srpskog naroda.

„Taj događaj je potvrdio jednu veliku istorijsku istinu, a to je da se srpski narod tokom svog dugog istorijskog trajanja uz ogromna odricanja i neiskazivo velike patnje borio za slobodu tokom vekova. I tu slobodu je ostvario, uzeo i oteo od svih onih sila i svih onih istorijskih vektora koji su radili i rade protiv toga i u sadašnjem vremenu.“

Ministar kulture Vladan Vukosaveljević na promociji knjige

Vukosavljević je primetio da događaji poput Velikog rata ostavljaju velike i tragične ožiljke na identitetu i snazi jednog naroda, ali i da je kultura našla svoju inspiraciju u vremenima stradanja. On je istakao da je edicija „Prvi svetski rat u srpskoj književnosti“ transistorijski presek tragova i posledica u literaturi koje je Veliki rat ostavio.

„Pitanje je da li se naš narod od tih posledica oporavio i genetski i kulturološki i svojom kreativnom snagom jer praktično čitavo društvo je bilo na tankoj žici ukupnog opstanka. Veliki rat, svi ti događaji, bitke, ličnosti, tragedije, usponi i padovi su ostavili snažan refleks u oblasti naše kulture, u našem stvaralaštvu. Teško je nabrojati pesme koje su nastale kao posledice inspiracija tih događaja. Da ne govorimo o inspiraciji slikara, dramskih stvaralaca, kompozitora i svih drugih."

Predsednik Pokrajinske vlade Vojvodine Igor Mirović okarakterisao je ediciju kao vrstu ravnoteže odnosa prema piscima iz međuratnog perioda, ali i prema onima koji su nakon Drugog svetskog rata pisali o ovoj velikoj temi.

„Za nas u Pokrajinskoj vladi ovaj projekat je bio posebna obaveza pošto ove godine obeležavamo stotu godišnjicu od prisjedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji. Taj čin dogodio se nakon sjajne i velike epopeje u Prvom svetskom ratu, ali i nakon odluke velike Narodne skupštine koja je u novembru 1918. trajno utemeljila ovo vreme koje mi danas živimo“, zaključio je Mirović.

Biografije Principa, Tesle i Broza među knjigama koje ima svaka ruska porodica

Petar Arbutina, izvršni direktor Sektora za izdavanje knjiga Službenog glasnika, ukazao je da knjige obuhvataju niz priča koje rat definišu u raznim, možda čak i netipičnim pojavnim oblicima.

„Roman ’Pokošeno polje‘ se ne tiče onih pobeda velikih vojskovođa i konja koji se propinju. On se tiče nečega što se dešava iza linije fronta. Onoga šta se dešava u narodu, šta se dešava u naciji. Treba da postanemo svesni onoga šta nam je pobeda donela, ali i oduzela. Ovo neka bude prvi korak ka nekakvom novom razmišljanju i sagledavanju srpske istorije“, izjavio je Arbutina.

Urednik edicije Aleksandar Gatalica objasnio je da ovo delo ne treba sagledavati samo kao antologiju najvažnijih tekstova na teme Prvog svetskog rata, već i kao svojevrsnu izložbu slika. Knjige su ilustrovane najpoznatijim delima srpskih slikara dvadesetog veka.

U ediciji „Prvi svetski rat u srpskoj književnosti“ nalaze se literarna dela Stanislava Vinavera, Miloša Crnjanskog, Stanislava Krakova, Dragiše Vasića, Branimira Ćosića, Branislava Nušića, Stevana Jakovljevića, Rastka Petrovića, Dobrice Ćosića, Danka Popovića, Dušana Kovačevića i Aleksandra Gatalice.

 

Komentar