Prema njegovim rečima, gasovod bi bio energetska pretnja i za Poljsku, da nije bilo „preventivnih poteza Varšave“.
Osim toga, Duda je istakao da je stav ove tri zemlje o ovom pitanju nedvosmislen, predsednici su ga više puta izražavali i u tom kontekstu se ništa nije promenilo.
Izgradnja gasovoda
Projekat „Severni tok 2“ predviđa izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Novi cevovod trebalo bi da bude izgrađen pored „Severnog toka“. On će proći kroz teritorijalne ili isključivo ekonomske zone država duž obale Baltičkog mora: Rusije, Finske, Švedske, Danske i Nemačke. Ostalo je da se građevinska dozvola dobije još samo od Kopenhagena.
Protiv realizacije gasovoda se zalaže nekoliko država, a naročito Ukrajina, koja se plaši gubitaka prihoda od ruskog goriva i Sjedinjene Američke Države koje imaju ambiciozne namere za izvoz svog gasa u Evropu. Osim toga Letonija, Litvanija i Poljska smatraju da je ovo politički projekat.
Rusija je više puta pozivala da se gasovod ne posmatra kao sredstvo uticaja. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, Moskva ovaj projekat posmatra isključivo sa ekonomske strane. Putin je isticao da budući tranzit gasa preko ukrajinske teritorije, ako se održi, mora odgovarati ekonomskim zahtevima.