Tanasković je u intervjuu za „Radio Beograd“ rekao da bi to onda značilo ponavljanje svega što je Srbija prošla u Parizu 2015. i 2017. godine, gde je u centru pažnje, između ostalog, bilo i srpsko kulturno nasleđe.
„To je političko pitanje, može li se obezbediti dovoljan broj glasova, da, uprkos svemu, KiM bude primljeno u Unesko. Moj je utisak i procena da, kad bi danas taj zahtev bio podnet, Kosovo sigurno ne bi moglo da dobije dvotrećinsku većinu na Generalnom zasedanju Uneska“, kazao je Tanasković i dodao da je prijem KiM u Unesko strateški cilj vlasti u Prištini i njihovih međunarodnih pokrovitelja.
On je naglasio da je srpska baština na Kosovu i Metohiji, iako je pod zaštitom Uneska, i dalje u opasnosti, a da je jasno da je ugrožavaju oni koji tamo sprovode vlast, s obzirom na to da Srbija nema mogućnost da deluje na terenu.
„Tu dolazimo do apsurdne situacije da se neke države, iz čisto političkih razloga, zalažu za to da KiM uđe u međunarodnu instituciju kulture i baštine, iako znaju da su srpska kulturna baština i srpski narod tamo ugroženi, a glasali su za to da naša baština bude na listi zaštite Uneska. To su dvostruki standardi“, rekao je Tanasković.
Prema njegovim rečima, jedna od tendencija je da se na prostoru Kosova i Metohije zatre svaki trag srpskog viševekovnog prisustva, o čemu svedoči srpska materijalna baština koja ima univerzalnu vrednost.
„Pojednostavljeno rečeno, oni koji nastoje da kažu da je Kosovo njihovo, a ne srpsko i da srpsko nikada nije ni bilo, veoma bi voleli da ta kulturna baština uopšte ne postoji, kao što bi, usuđujem se reći, neki u Crnoj Gori voleli da Njegoš ne postoji“, kazao je Tanasković.
On je ocenio da će Priština nastaviti da vrši pritisak na monaške zajednice i da „administrativnim smicalicama“ otežava život sveštenstvu i vernicima.
Tanasković je rekao da je u toku nastojanje da se izgradi novi identitet Kosova, a koji u stvari nikada nije postojao, kao i da tu počinju pretenzije da, preko istorijskih falsifikata, srpsko postane „kosovsko“.
„U naučnoj zajednici to ne može da prođe. Međutim, u sferi paralelne realnosti koju stvaraju politika i konkretne moći na terenu, na ovom polju može biti zloupotreba, i to je potencijalno veća opasnost od fizičkog uništavanja baštine“, istakao je Tanasković.