Ocena da je odluka Carigradske patrijaršije o priznavanju autokefalnosti raskolničke Ukrajinske pravoslavne crkve Kijevske patrijaršije direktni atak na jedinstvo pravoslavne Crkve već posle nekoliko dana počela je da se obistinjuje. Reagujući na potez Carigrada, koji je pogazio sve kanone, Sinod Ruske pravoslavne crkve (RPC) odlučio je da prekine odnose s Vaseljenskom patrijaršijom.
A to znači da ruski sveštenici neće moći da saslužuju u zajedničkim liturgijama sa sveštenstvom Carigradske patrijaršije, a vernici neće moći da se pričešćuju u crkvama na Svetoj gori atoskoj. Reč je, naime, o administrativnoj teritoriji Vaseljenske patrijaršije, objasnio je portparol ruskog patrijarha Kirila, Aleksandar Volkov. Tako će biti sve dok je na snazi odluka Carigradske patrijaršije suprotna kanonu.
Volkov za Sputnjik objašnjava da je za svakog pravoslavnog hrišćanina najvažnije bogosluženje, mogućnost zajedničke molitve.
To je upravo ono zbog čega se mi među sobom zovemo pravoslavni hrišćani, to je naša zajednička odlika i ta mogućnost da budemo jedinstveni utvrđena je svetim kanonima naše vere. U slučaju da neki deo pravoslavlja okrene leđa ovim kanonima, baš taj deo bi trebalo da bude jasno označen i njima otvoreno valja reći: „Braćo, činite grešku. Na taj način molite se sa raskolnicima, sa onima koji su svesno doveli do tog raskola i crkva smatra da je to apsolutno nedopustiv strašni greh“, ukazao je izaslanik patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila. Zato su, kaže on, sveštenici konstantinopoljske patrijaršije anatemisani i zato je nemoguće sa njima nastaviti zajedničke molitve.
Predavač na Katedri za filozofiju religije i religioznih aspekata kulture na ruskom Pravoslavnom univerzitetu Svetog Tihona, Ilija Vevjurko, ipak se nada da je ovo privremena situacija, jer je već bilo sličnih momenata, kakav je bio prekid učešća sveštenika RPC u zajedničkim liturgijama sa sveštenstvom Carigradske patrijaršije posle dešavanja u Estoniji 1996. godine.
Ali ako Carigrad bude insistirao na modernizaciji pravoslavlja, pre ili kasnije će dalje podele biti neizbežne. A onda će, verujem, i Atos i mžda čitava Grčka prekinuti odnose sa Carigradskom patrijaršijom. Na Svetoj gori ima mnogo onih koji žele da praktikuju veru onako kako su to činili njihovi preci i ne žele modernizaciju pravoslavlja, kaže Vevjurko za Sputnjik.
Komentarišući najnoviju situaciju, pravoslavni publicista Vladimir Dimitrijević kaže da je reč o radikalnom raskidu jer prekid molitvenog opštenja predstavlja jednu od najtežih posledica.
Carigradski patrijarh Vartolomej je učinio nečuvenu stvar i najdirektnije se umešao u crkvene poslove druge pomesne pravoslavne crkve pozivajući se na pravo svoje vlasti nad ostalim pomesnim crkvama, koje ne postoji, kaže Dimitrijević za Sputnjik. On ističe da je carigradski patrijarh uvek bio samo prvi po časti, a ne i po vlasti.
Ukazujući na posledice kada je u pitanju Sveta gora, on je objasnio da je Grčka pravoslavna crkva autokefalna. Nije pod vlašću Carigrada i ima svoj episkopat nezavisan od Carigradske patrijaršije.
„Ali po drevnom pravu, Sveta gora atoska, koja je autonomna, na liturgijama pominje carigradskog patrijarha kao svog predstojatelja. S obzirom na to da je RPC donela odluku kojom zabranjuje svom kliru, znači episkopima, sveštenicima i vernicima, da se pričešćujući u hramovima Carigradske patrijaršije i da saslužuju u tim hramovima, sada postoji problem Svete gore gde se nalazi ruski pravoslavni manastir Sveti Pantelejmon, ali i mnogobrojne druge svetinje koje ruski vernici posećuju“, ukazuje Dimitrijević. Pitanje je samo da li će na to uzvratiti Carigradska patrijaršija tako što sveštenstvu i episkopima neće dozvoliti ulazak na Svetu goru.
Po oceni ovog pravoslavnog publiciste, postupak Carigrada nije zabeležen u novijoj istoriji i imaće posledice ne samo na Svetoj gori nego i u Evropi.
„Već skoro dve decenije pomesne crkve sa svojim eparhijama u Evropi i svetu prave episkopske savete, čiji je smisao i cilj da se koordiniše rad pravoslavnih na teritoriji određene zemlje. Episkopski saveti sastoje se od arhijereja dotične autokefalne crkve koji su ujedinjeni a tim savetom uvek predsedava episkop Carigradske patrijaršije kao prve po časti. Sada se to potpuno raskida. Jednostavno, tako nečeg više neće biti“, ukazuje Dimitrijević.
On zato smatra da je potez Carigrada „užasan čin koji je posledica njegovog potpunog potčinjavanja NATO imperiji i njenim zahtevima čiji je cilj dalje produbljivanje sukoba u Ukrajini“. On će verovatno imati krvav ishod jer će sada krenuti otimanje hramova, predviđa ovaj publicista.
Dimitrijević je sumnjičav da bi moglo doći do Sabora pomesnih pravoslavnih crkava koje bi se odredile prema potezu Carigrada, što je ideja RPC.
„Ja mislim da do toga neće doći. Ovo je u stvari sastavni deo ratnih operacija protiv Rusije, koji Zapad već dugo sprema i mislim da će se raskol, nažalost, samo produbljivati“, kaže on i ističe da je Carigrad uvek bio sužanj koji je igrao kako mu se naredi.
Carigradska patrijaršija se našla pod NATO komandom i oni opet odrađuju posao sličan onome u turskoj imperiji, ali u novim istorijskim okolnostima, kaže Dimitrijević za Sputnjik.
Iako je mišljenja da su sve pomesne crkve u složenom položaju i nikome nije stalo do toga da se opredeljuje između Carigrada i Moskve, on smatra da je postupak carigradske crkve toliko antikanonski da će to opredeljivanje pomesnih crkava ipak biti neophodno.