Obrazlažući zašto ne bi Putina pozvao u Sarajevo, Dodik je rekao da veruje da ruski predsednik tamo nije dobrodošao i da se zna za koga.
Dodik je sinoć za TV 1 istakao da je njegova pobeda savim jasna, što potvrđuje da ima impozantnih 70.000 glasova više nego kandidat Saveza za pobedu Mladen Ivanić.
On je ocenio da su novoizabrani hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić i bošnjački Šefik Džaferović legitiman izbor njihovih naroda, te da nema mogućnost da tu bilo šta promeni.
Dodik je naveo da je Komšić izabran glasovima Bošnjaka, što jeste legalno, ali da će se videti da li je njegov izbor politički legitiman.
On smatra da je Komšić malo prenaglio sa svađama sa Hrvatskom i Srbijom, što ne doprinosi mogućnosti da se Predsedništvo BiH uspostavi kao regionalni partner.
„Komšić Hrvatskoj preti tužbom zbog Pelješkog mosta, a Srbiji govori da prizna samoproglašeno Kosovo. Svakako da to umanjuje šansu za bilo kakav politički proces na regionalnom nivou“, rekao je Dodik.
On je ocenio da Komšić nije autentični predstavnik hrvatskih nacionalnih interesa u BiH i upozorio da to što hrvatske političke predstavnike izglasavaju Bošnjaci, može biti opasna politička igra u BiH.
Dodik, koji je i lider SNSD-a, naveo je da u prethodnim mandatima u salama Predsedništva BiH, gde su održavane sednice i primani strani gosti, nije bilo zastave Republike Srpske, što će on nastojati da promeni.
On je ponovio da je legitimni predstavnik i srpskog naroda i Republike Srpske i da želi da se bori za ustavnu strukturu BiH i slovo Dejtona i Ustava, a ne njihov duh.
„U tome se razlikujemo. Ovde je sve nakaradno. Loši momci su oni koji se bore za pravni legitimitet i koji insistiraju na poštovanju Ustava i Dejtonskog mirovnog sporazuma, a oni koji su zajapureni i pokušavaju da drže lekcije i unutar i van BiH, očigledno imaju deo neke podrške. Ja sada ne znam ko je ovde populista, Komšić ili neko drugi“, naveo je Dodik.
On je odbacio mogućnost da potpiše sporazum sa Islamskom zajednicom, koji bi tu versku zajednicu stavio u povlašćen položaj.
„Ako to bude izmenjeno da, ali ako to bude kako je sada, neću potpisati“, rekao je Dodik i podsetio da to nisu učinili ni njegovi prethodnici Nebojša Radmanović, ni Mladen Ivanić.
Lider SNSD-a je potvrdio da će njegova stranka nastaviti partnersku saradnju sa HDZ-om BiH.
Dodik je poručio da neće podržati najavljenu tužbu BiH protiv Hrvatske zbog izgradnje Pelješkog mosta.
„Mislim da to nije produktivno za BiH i neću to podržati, iako možda i imam neke razloge zbog opstrukcije Hrvatske u pogledu izgradnje mosta na Savi kod Gradiške“, kaže Dodik.
Govoreći o spoljnoj politici BiH, Dodik je naveo da će se ona odnositi, pre svega, na izgradnju dobrih regionalnih odnosa, mada je to Komšić već u znatnoj meri poremetio odnosom prema Hrvatskoj i Srbiji i nesuvislom pričom o samoproglašenom Kosovu.
„BiH treba da ima odlične odnose sa Srbijom. Smatram da bi prvo trebalo da rešimo pitanje granice između Srbije i BiH“, rekao je Dodik.
On je naglasio da će odmah u Predsedništvu BiH zahtevati da se donese zajednička odluka, kojom će EU biti pozvana da BiH ovakvu kakva jeste primi u status kandidata.
„Što se tiče NATO-a, možemo sarađivati, ali nikakvog članstva, niti puta prema Alijansi nema. Ovde je plebiscitarni stav naroda u Republici Srpskoj da ne treba ići u NATO. Postoji i deklaracija o vojnoj neutralnosti i ne nameravam da se ponašam drugačije. Može da postoji neka vrsta saradnje sa NATO-om u nekom racionalnom obliku, ali vojne vežbe tipa Manjače neće se desiti idućeg maja“, poručio je Dodik.
Njegova poruka biračima, ali i narodima u BiH jeste da će kao srpski član Predsedništva BiH štititi interese Republike Srpske.
Prema njegovim rečima, BiH može da opstane samo na balansu sva tri konstitutivna naroda.
„Sigurno ću se boriti za mir i za Ustav BiH, neću raditi na tome da se Ustav menja i da se kreiraju neki novi surogati. Zalagaću se i za preispitivanje svih odluka dosadašnjih visokih predstavnika u BiH i da pokušamo na novim kreacijama da gradimo novo poverenje“, poručio je Dodik.
On smatra da bi trebalo da se, u skladu sa mogućnostima i resursima BiH, stvori situacija u kojoj bi prosečna plata bila podignuta prvo polovinom naredne godine na 500, a potom i na 1.000 evra.
„Moramo osloboditi monetarnu politiku BiH i Centralnu banku BiH od uticaja stranaca. Moramo brzo reagovati da povećamo standard svih građana i da ljude zadržimo u BiH, pri čemu treba da očuvamo mir i stabilnost. Bitna je i zaštita domaće proizvodnje, kao i odbacivanje negativnih uvoznih aranžmana sa EU i drugim zemljama. Treba da štitimo vlastiti prostor i vlastitu zajednicu“, rekao je Dodik.