Bondarenko pretpostavlja da bi jedna od mogućnosti za posetu Putina Bosni i Hercegovini mogla biti kad ruski predsednik bude dolazio u Srbiju, što bi prema jednom od scenarija trebalo da se dogodi u decembru.
„Nije bilo nijedne situacije da Dodik nešto obeća a da ne ispuni. Mislim da i Rusija i svi mogu da veruju u njegova obećanja: ako je rekao da će uraditi sve da Bosna i Hercegovina prizna Krim kao deo Rusije ili ako predlaže da se formira rusko-srpski centar sličan onom u Nišu, onda će to i biti“, kaže ruski stručnjak za Balkan, koji je na čelu analitičkog centra Fond progresivne politike.
Gostujući u emisiji „Sputnjik intervju“, Bondarenko, koji je pratio izbore u BiH u Banjaluci, ističe da ti izbori imaju posebno veliki uticaj na situaciju na Balkanu, ali i veliku ulogu u kontekstu razvoja odnosa sa Rusijom. Dodik je, prema njegovim rečima, ozbiljan političar i primer ne samo za Bosnu, nego i za Srbiju i sve Srbe u regionu kako treba štititi srpske interese.
Bondarenko odbacuje ocene sa Zapada da su izbori potvrdili da je BiH u ćorsokaku, uz opasku da je njihov ishod svakako poraz Nemačke i zvaničnog Zagreba, jer je za hrvatskog člana Predsedništva izabran Željko Komšić a ne Dragan Čović. S druge strane, mandat iz redova Bošnjaka dobio je Šefik Džaferović, koji će, progrnozira naš gost, biti sklon razvoju dobrih odnosa sa Rusijom, čemu se neće protiviti ni Komšić.
Smatra i da su nekonstruktivne i propagandističke ocene da su u BiH pobedili nacionalistički orijentisani lideri.
„Dodik je internacionalista koji brani interese svog naroda, a što se tiče zapadnog uticaja u BiH, treba prekinuti mandat visokog predstavnika. Ne treba Bosni ni Ešdaun, ni Incko“, kaže Bondarenko. Uveren je takođe da, ako se radi po Dejtonu, Republika Srpska ima mogućnosti da vrati ovlašćenja koja joj je oteo visoki predstavnik.
Na pitanje da li se posle neuspeha Zapada da nametne rešenje u Makedoniji, s obzirom na neuspeli referendum, kao i u BiH gde je pobedila Dodikova opcija, može očekivati da to ojača srpsku pregovaračku poziciju kad je reč o KiM i da se i Srbija uspešnije suprotstavi pritiscima, Bondarenko savetuje:
„Ne treba žuriti. Zašto žurba, posebno vezano za razgraničenje na Kosovu. Postoji situacija na severnom Kipru od 1974. i nikom ništa: Kipar misli da je to okupacija, a Turci misle da je to posebna zemlja koju priznaje samo Ankara. Ova žurba je vezana za to što 2019. Britanija izlazi iz EU, biće promene vlade u nekoliko evropskih zemalja, a u junu se održavaju izbori za Evropski parlament, takođe izbori u Grčkoj. Cipras verovatno odlazi. Zato svi žure“, obrazlaže Bondarenko.
On ocenjuje da žurba uopšte nije u interesu srpskog naroda, jer „brzina može samo ako odustaneš od svojih interesa, samo da izađeš sa severa Kosova ili, kako kažu zapadni analitičari, da Kosovo uzme još Preševo, Bujanovac i Medveđu“.
Bondarenko skreće pažnju na još jedan momenat zbog kog priznanje Kosova nije samo srpsko pitanje.
„To je i rusko pitanje, I svetsko pitanje. Jer ako jedan region može slobodno da izađe iz jedne države samo zbog nesaglasnosti sa njenom politikom ili zbog religioznih razloga, onda zašto Tatarstan ne bi izašao iz Rusije, jer mi u Rusiji imamo 20 miliona muslimana, a i EU ima Transilvaniju u Rumuniji, Kataloniju u Španiji, Flandriju u Belgiji… “, podseća ruski ekspert.
Ključno pitanje za Rusiju na Balkanu je, kako ističe, razvoj dobrih odnosa u kontekstu bezbednosti i ekonomije. Bondarenko, napominjući da je nezavisan analitičar, konstatuje i da je greška Rusije što se nije otvoreno izjasnila da je protiv evrointegracija Srbije, „ne zbog toga što je protiv ulaska Srbije u EU nego zbog toga što nijedna zemlja nije došla u EU bez ulaska u NATO“.
Druga je stvar, kaže, što ni EU neće dozvoliti Srbiji da postane njena članica, i to ne samo zbog Rusije koja može ništa i da ne radi.
„Moram otvoreno da kažem kako Srbija izgleda u Berlinu i Briselu: kao peta kolona Moskve, kao neki sumnjivi ljudi koji su i pre sto godina i biće još sto godina prijatelji Rusa i neki ruski špijuni. Zato ne verujem da zapadne elite mogu da prihvate dolazak Srbije kao ravnopravnog člana EU“, zaključuje Bondarenko.