Nakon što se u medijima pojavila informacija da je Kej Bejli Hačinson, stalna predstavnica SAD u NATO-u, izjavila da je Vašington spreman da razmotri mogućnost obaranja ruskih raketa koje navodno narušavaju odredbe Sporazuma o raketama malog i srednjeg dometa, diglo se mnogo prašine i reagovali su brojni ruski zvaničnici.
Predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova osudila je reči Hačinsonove i javno se zapitala da li građani SAD znaju na šta se troši njihov novac i da li su američki zvanični predstavnici svesni koliko su potencijalno opasne njihove reči. Dmitrij Peskov, predstavnik ruskog predsednika zadužen za rad sa medijima, takođe je komentarisao izjavu Hačinsonove i izjavio da Kremlj „ne želi da poklanja mnogo pažnje rečima određenih predstavnika, imajući u vidu da u poslednje vreme ima mnogo nedorečenih izjava“.
Analitičar Pavel Salin, direktor Centra politikoloških studija, objašnjavajući situaciju, kao i različite izjave i komentare, za Sputnjik ističe da se povodom Sporazuma o raketama malog i srednjeg dometa ruski vojni resor dosad izjašnjavao mnogo puta:
„Rekao bih da je Peskov mislio na ovo o čemu ja govorim. Uostalom, o tome odavno govori ruski Generalštab i vojni resor uopšte, da bi odredbe postojećeg sporazuma trebalo ponovo razmotriti i sam sporazum modernizovati. Vašington takođe o tome govori, ali oni uslovljavaju to realizacijom drugih sporazuma. Situacija jeste veoma komplikovana, ali ne bi trebalo ostavljati stvari onakvima kakve jesu, već ih rešavati u skladu sa činjenicom da se promenio odnos snaga između Rusije i SAD, ali opšti okvir međunarodnih odnosa“.
Sporazum su u Vašingtonu potpisali Ronald Regan i Mihail Gorbačov, čime su se strane obavezale da unište sve svoje balističke i krstareće rakete kopnenog baziranja koje mogu da preleću rastojanje od 1.000 do 5.500 km (srednji domet) i od 500 do 1.000 km (mali domet).
Salin dodaje da su se brojne okolnosti u vezi sa Sporazumom o raketama malog i srednjeg dometa veoma promenile u odnosu na 1987. godinu, odnosno na momenat kada je ovaj sporazum potpisan. Koncepcija ovog sporazuma je zastarela. Kada je zaključen, kaže naš sagovornik, on je bio neophodan i rešavao je mnoge probleme u vezi sa potpuno drugačijom geopolitičkom situacijom.
„Tada su među nuklearnim subjektima realno postojale samo dve države koje su mogle da primene rakete malog i srednjeg dometa — to su bile SAD i SSSR. Ostale nuklearne države tada nisu imale takve mogućnosti, dok sada sve nuklearne države imaju rakete malog i srednjeg dometa. Mislim da nije pametno raskinuti postojeći sporazum, već iznova razmotriti čitavu koncepciju, imajući u vidu da se dijalog o nuklearnom obuzdavanju ne vodi više samo između Moskve i Vašingtona, već uključuje i druge aktere, brojne druge države“, ističe naš sagovornik.
I dok prema podacima Sjedinjenih Američkih Država koje su one predstavile NATO-u, Rusija navodno narušava Sporazum o likvidaciji raketa razvijajući raketu „Novator“ 9M729, trebalo bi imati u vidu da i SAD krše neke odredbe sporazuma na koji se pozivaju optužujući Rusiju. Naime, Sporazum o eliminaciji raketa srednjeg i malog dometa podrazumevao je uništavanje svih rezervi pomenutih raketa, kao i njihovih delova u skladištima. Međutim, stručnjaci ukazuju na to da je Vašington tu odredbu prekršio tako što je u rakete koje su služile kao mete prilikom testiranja raketa-presretača krišom montirao blokove raketa tipa „Peršing“. Osim toga, bespilotne letelice koje SAD navodno koriste u borbi protiv terorista, po svojim taktičko-tehničkim karakteristikama odgovaraju krstarećim raketama koje su zabranjene Sporazumom o eliminaciji RSMD.
„SAD ipak zasad imaju brojnije i jače naoružanje — ovde ne bi trebalo gledati samo nuklearni arsenal, već u celini. Amerika raspolaže i većim brojem raketa srednjeg i dalekog dometa. Imajući u vidu da se povremeno zaoštrava situacija na Dalekom istoku, mislim na napetosti koje su SAD veštački izazivale i koje su realno mogle da dovedu do rata, Rusiji ne škodi da ima u rezervi rakete malog i srednjeg dometa“, objašnjava Salin.
Trebalo bi pomenuti da je Hačinsonova naknadno na Tviteru objavila da „nije govorila o preventivnom likvidiranju ruskih raketa“ koje, po njenom mišljenju, Rusija konstruiše i proizvodi uprkos odredbama Sporazuma o RSMD.
„Nisam rekla da bi trebalo izvesti preventivni udar na Rusiju“, istakla je Hačinsonova.
Za Rusiju bi najgore bilo da se sada okrene nekakvoj ozbiljnoj trci u naoružanju, zaključuje Pavel Salin i naglašava da moderno rusko rukovodstvo uzima u obzir gorko sovjetsko iskustvo.
„Kada je počela kampanja u Siriji, mnogi su se plašili da će to biti „drugi Avganistan“, međutim, vidimo da se to nije dogodilo, da nema hiljada grobova ruskih vojnika. Ne bi trebalo ponoviti sovjetsku grešku u vidu orijentisanja cele države i državne ekonomije ka trci u naoružanju. Ne, bez obzira na okolnosti, taj se kolaps države i privrede zbog naoružanja ne sme ponoviti“, naglašava Salin.