Umesto smirivanja strasti uoči sastanka predstavnika Kine i SAD, najavljenog za kraj septembra, na kojem će biti traženo rešenje za trgovinski sukob dve najjače ekonomije sveta, dobili smo nastavak serijala koji je Amerika započela uvođenjem carina na kineske proizvode.
Baš u danu kada je u kineskom gradu Tjencinu počelo letnje zasedanje Svetskog ekonomskog foruma, koji je danas okupio više od 2.000 poslovnih lidera iz najvećih svetskih kompanija, kao i javne ličnosti i vodeće ekonomiste iz celog sveta, Vašington je nastavio trgovinski sukob sa Pekingom uvodeći nove tarife na kinesku robu.
Prošli put su tarife od 25 odsto uvedene na kineske proizvode vredne 50 milijardi dolara, na šta je Kina odgovorila tako što je ocarinila američke uvozne proizvode u vrednosti od 60 milijardi.
Sada će SAD sa 10 odsto cariniti kinesku robu široke potrošnje vrednu 200 milijardi dolara, a od 1. januara iduće godine tarife će biti podignute na 25 odsto. Kako se i očekivalo, Kina je odmah odgovorila najavom „odmazde“. Nisu još objasnili kako će ona izgledati, ali su pojedini zapadni ekonomski stručnjaci već izrazili bojazan.
Tako se izvršni direktor globalne investicione firme „Standard lajf Aberdin“ Martin Gilbert odmah zapitao da li će posle ove nove runde tarifa na kinesku robu, administracija kineskog predsednika Si Đinpinga uopšte želeti da učestvuje u bilateralnim pregovorima.
I dok Kina najavljuje „odmazdu“ jer ne može da prihvatiti jednostrane trgovinske akcije SAD, Tramp je upozorio da će u slučaju kineskih kontramera američkim firmama i industriji „odmah preći na treću fazu“ i uvesti dodatne carine na uvoz robe vredne 267 milijardi dolara.
Do kojih granica može da ide američko-kineski trgovinski sukob i šta on može da prouzrokuje na globalnoj sceni, koja se po oceni mnogih ekonomista još nije izvukla iz svetske ekonomske krize ni 10 godina od njenog izbijanja?
Profesor Međunarodnih finansija na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Radovan Kovačević najnoviji potez Vašingtona vidi kao njegov pokušaj da ostane dosledan u najavama, dok je reagovanje Kine, prema njegovoj oceni, i dalje umereno. On, međutim, dodaje da posledice nisu neočekivane, ukazujući na smanjene procene rasta svetske trgovine za ovu godinu.
„Trenutno je to 0,5 odsto. Neka to bude 0,7 odsto do kraja godine, to će uticati i na privredni rast u svetu“, ukazuje Kovačević za Sputnjik i ističe da je svetska trgovina jedan od snažnih generatora globalnog privrednog rasta.
On ne spori da se i ranije dešavalo da dođe do pada svetske trgovine, ali, kako napominje, usled konjukturnih ciklusa.
„Ovoga puta, međutim, taj pad trgovine je izazvan administrativnim trgovinskim ograničenjima koja su rezultat nastojanja da se uspostavi neki paritet u razmeni između SAD i Kine. I to je opasnija varijanta jer tu ne možete ni da procenite u kojem momentu će doći do eventualnog zaustavljanja, ili će se ići do nametanja carinskih ograničenja na celokupnu vrednost uvoza i na jednoj i na drugoj strani, što bi predstavljalo veliki udarac za svetsku trgovinu“, upozorava sagovornik Sputnjika.
Kovačević smatra da ne treba očekivati da će Kina sada da savije glavu, prihvati pritisak i da sama ograniči svoj izvoz kako bi uravnotežila robnu razmenu sa SAD. Pre će, dodaje on, biti da će se nastaviti uvođenje carina sa posledicama koje će se registrovati i u rastu svetske trgovine, ali i u privrednom rastu.
Ipak, prema Kovačevićevoj oceni, iza glavne scene će se odvijati tiha diplomatija kako bi se umanjile posledice i kako bi se zaustavila trenutna trka u nametanju dodatnih carinskih opterećenja između SAD i Kine, i zato je mišljenja da će doći do najavljenog sastanka predstavnika dve zemlje.
„Možda eventualno bude odložen, možda i ne bude u punom kapacitetu, ali ti pregovori će svakako biti održani. Nikako ne bi trebalo smetnuti s uma da je interes Kine da se postigne određeni sporazum i da u tom interesu ona još ima suficit u razmeni sa SAD i da je zbog toga bilo prirodno očekivati njeno nastojanje da se pronađe neko rešenje kako ne bi dalje zaoštravali te odnose“, objašnjava Kovačević.
Napominjući da ima više momenata koji mogu uticati na dalji razvoj trgovine u svetu, on smatra da je proces liberalizacije pod znakom pitanja, iako su se svi, pogotovo SAD, samo pre neku godinu zaklinjali da je to neizbežan trend za sve zemlje u svetu.
„Sada evo čekamo da vidimo šta će se desiti. Hoće li se nastaviti taj trgovinski sukob ili će doći do ublažavanja, pa i eventualnog razrešenja tog problema. Ali nema sumnje da neravnoteže nikako ne mogu da se rešavaju na bilateralnoj osnovi, iako ima osnova za pregovore i razgovore. U tom smislu bi se verovatno moglo reći da je stav SAD bio ishitren“, zaključuje Kovačević za Sputnjik.