Roan je, u izjavi bečkom dnevniku „Standard“, podsetio da je jedan od principa kojim su vođeni pregovori o Kosovu, kao i Ahtisarijevog plana da ne sme biti ujedinjenja sa drugom državom.
Već tada je, kako je rekao, prepoznata opasnost da bi albanski nacionalisti mogli da teže ka ujedinjenju u „veliku Albaniju“, što bi moglo, na drugoj strani, da mobiliše snage koje bi želele „veliku Srbiju“.
„Kosovo ne treba da ima teritorijalne pretenzije prema bilo kojoj državi i ne sme da traži ujedinjenje sa bilo kojom državom“, navodi se u opštim principima Ahtisarijevog plana.
To, kako ističe, znači da je u suprotnosti sa kosovskim ustavom ujedinjenje sa Preševskom dolinom, čemu teži Hašim Tači.
Takođe podseća da je i u osnovnim principima Kontakt grupe iz 2006. isključena svaka promena granica, prenosi Tanjug.
„Mi nikada nismo želeli da razmatramo razmenu teritorija, jer to smatram pogrešnim putem“, naglasio je Roan i dodao da EU ne podržava takva srednjevekovna razmišljanja, prema kojima različite etničke grupe ne mogu da žive zajedno. Dalji razlog zbog kojeg je Roan protiv razmene teritorija jeste, kako kaže, što je Ahtisarijevim planom osigurano očuvanje srpske zajednice na Kosovu.
„Ako bi se severno Kosovo odvojilo, onda bi to značilo slabljenje srpske manjine“, uveren je on. „Tokom pregovora u Beču smo srpskim pregovaračima uvek govorili da će dobiti nešto. Srpska zajednica može sa sigurnošću da preživi na Kosovu i učestvuje u procesu donošenja odluka. Ali, oni nisu bili zainteresovani za to, već samo za teritorije“, tvrdi Roan govoreći o pregovorima vođenim od 2006. do 2008.
On prebacuje Srbima na Kosovu da nisu dovoljno brzo realizovali mogućnosti koje im pruža Ahtisarijev plan.
„Srpska vlada je podsticala paralelne institucije, a međunarodna zajednica je pokazala premalu odlučnost s tim u vezi“, konstatovao je Roan.
Kaže da je bila greška i što most u Mitrovici nije otvoren za saobraćaj i što međunarodne snage to nisu nametnule.
Ukazao je da je Ahtisarijev plan nudio mnoge mogućnosti srpskim opštinama, da imaju izvršne funkcije, a kasniji sporazum o Zajednici srpskih opština išao je u potpuno drugom pravcu.
„Tu su predviđene institucije i organi kao u RS“, navodi Roan, dodajući da nikada ne bi potpisao takav sporazum, jer on ide u pravcu kvazidržave, a to je u suprotnosti sa Ahtisarijevim planom.
„Mi smo želeli multietničko društvo“, objasnio je on. Roan je mišljenja da se Srbiji mora jasno staviti do znanja da mora da prizna Kosovo, jer u suprotnom neće ući u EU.
Istovremeno upozorava da bi time mogle da budu ojačane antievropske snage u Srbiji, ali podvlači da zemlje EU moraju da budu „jasne kao Nemačka“.
Prema njegovim rečima, pozicija EU je oslabljena i time što pet članica nije priznalo Kosovo.
Roan ne isključuje geopolitičku dimenziju aktuelne diskusije oko Kosova.
„Uvek je bilo glasina da bi sporazum za Kosovo mogao da bude povezan sa dogovorom oko Krima. Mogu zamisliti da ruski predsednik Vladimir Putin o tome razmišlja“, rekao je on.