Najnovija vest o preseljenju proizvodnje frižidera kineske kompanije „Gorenje“ iz Slovenije u Valjevo, moglo bi se reći, više nikoga ne iznenađuje. Posle svega što se dešavalo u protekle više od dve godine i kako je tekla ukupna pa i privredna saradnja Srbije i Kine, to je još jedna od kockica u mozaiku koji sklapaju dve zemlje koje vezuje sveobuhvatno strateško partnerstvo.
Otkako je aprila 2016. godine kineska „Hisens grupa“ preuzela prezaduženu smederevsku železaru, skinuvši kamen o vratu žiteljima tog grada, ali i Srbiji i njenom budžetu, saradnja privrednika dveju zemalja ne posustaje. Dovoljno je osvrnuti se samo na proteklih mesec dana.
Od kineske „Ciđin Mining grupe“, koja je izabrana za strateškog partnera RTB Bor, očekuje se da začepi još jednu crnu rupu srpske privrede. Kineski proizvođač pneumatika, kompanija „Šandong linglong“, nedavno je odlučio da investira gotovo milijardu dolara u gradnju fabrike kod Zrenjanina. Tokom skupa Svetskog ekonomskog foruma u Kini naredne sedmice, predsednici Srbije i Kine će, kako je najavljeno, verifikovati paket od najmanje deset ekonomskih ugovora kojim će Srbija obezbediti kapitalne investicije u oblasti infrastrukture, saobraćaja, poljoprivrede, industrije i informacionih tehnologija, vredne više od 1,5 milijardi dolara.
Reč je, naravno, o sporazumima koji se odvijaju uporedo sa onim dogovorenim u okviru saradnje Kine sa 16 država centralne i istočne Evrope, gde je ona sa Srbijom bila najplodonosnija među balkanskim zemljama.
„Srbija u odnosu na svoju veličinu i broj stanovnika, pa i na stepen privrednog razvoja, igra veću ulogu nego što bi joj logično pripadala kada je u pitanju saradnja sa drugom ekonomijom sveta“, kaže za Sputnjik spoljnopolitički komentator i odličan poznavalac Kine, Borislav Korkodelović.
Objašnjavajući tu činjenicu, on ističe da je stvar u tome što je, s jedne strane, Srbiji kao nedovoljno razvijenoj zemlji potrebna ponovna industrijalizacija.
„S druge strane, Srbija nije u Evropskoj uniji, tako da nije sputana svim, veoma često krutim i birokratskim regulama Brisela“, obrazlaže sagovornik Sputnjika dolazak kineskih kompanija. On smatra da nema razloga da ne bude nastavljena ovako živa saradnja na privrednom planu, ukazujući na intenzivnu saradnju dveju vlada i ambasada obeju zemalja na povezivanju i razmeni privrednih delegacija.
Korkodelović je mišljenja da i aktuelni trgovinski sukobi na globalnom planu na neki način mogu da budu prilika za dalje razvijanje srpsko-kineske saradnje.
On podseća da pored trgovinskog sukoba na relaciji Vašington—Peking, određena vrsta ratobornosti u ekonomskim odnosima postoji i na relaciji EU—Kina.
„EU, naročito njene vodeće članice, poput Nemačke, sve više zaoštravaju taj kurs prema NR Kini, bojeći se njene sve veće privredne moći i njenog sve većeg prisustva u Evropi i sve većeg broja kupljenih, pre svega, nemačkih kompanija visokih tehnologija. Tako da i to može na neki način da bude prilika za nas“, mišljenja je Korkodelović.
On, međutim, smatra da Srbija mora veoma pažljivo da prati šta se događa na globalnom planu, šta na evropskim tržištima i da bude uporna.
„Ako nam EU zamera što u određenoj meri prednjačimo u saradnji sa NR Kinom, ukoliko ima sve više kritika sa Zapada na račun koncepta ’Jedan pojas, jedan put‘, pa čak i pretnji u odnosu na privrednu saradnju u okviru formata ′16+1‘, mi treba da budemo postojani. Treba da na neki način pratimo iskustva kakva imaju članice EU iz centralne i istočne Evrope, kao što su Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka, koje u okviru tog formata prednjače u privrednoj saradnji sa NR Kinom. I ako one kao članice EU uspevaju da u značajnoj meri odole pritiscima iz Brisela, onda možemo i mi“, kaže sagovornik Sputnjika.
Prema njegovoj oceni, Srbija ima dovoljno manevarskog prostora da u postojećoj globalnoj situaciji, u odnosu na kineske investicije u Evropi, može da očekuje veći procenat ulaganja nego što bi na to mogla da računa bilo koja zemlja naše veličine i snage.
Korkodelović je posebno ukazao na značaj infrastrukturnih projekata koji su najavljeni i u novom paketu ekonomskih sporazuma koji će biti dogovoreni tokom predstojećeg skupa Svetskog ekonomskog foruma naredne sedmice u Kini.
Računa se, kaže on, da je u procesu globalizacije smanjivanje carinskih stopa doprinelo sa tri do pet odsto ukupnom privrednom razvoju čovečanstva, a da izgradnja infrastrukture može da doprinese sa 10 do 12, pa i 15 odsto.
„Zato Kina insistira na konceptu privrednog razvoja u kome, pre svega, država ulaže u infrastrukturu i nije uobičajeno da to rade privatne kompanije jer često nemaju tolika sredstva. Pogledajte šta se događa sa Trampovim planom za infrastrukturnu obnovu SAD. Posle gotovo dve godine njegovog sedenja u Beloj kući, oni se nisu pomerili s mesta na tom planu. Kina pak neprestano ulaže u infrastrukturu“, istakao je sagovornik Sputnjika, ukazujući da su to ključna ulaganja i u okviru ogromnog kineskog projekta „Jedan pojas, jedan put“, čija je petogodišnjica obeležena protekle nedelje.