„Ovo je trenutak za uspostavljanje stabilnosti, većeg mira i prosperiteta“, rekao je u intervjuu za RSE Džonson koji je juče u Beogradu razgovarao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić i šefom diplomatije Ivicom Dačićem.
Podsetivši da je pre Beograda posetio i Atinu, Skoplje i Prištinu, Džonson je rekao da Grčka i Makedonija imaju realnu šansu da reše spor vezan za promenu imena države koji traje dvadeset sedam godina.
„Smatram da obe zemlje imaju veoma odvažne premijere koji sagledavaju šta je u interesu naroda. Mislim da taj primer može koristiti Srbiji i Kosovu koji, po mom mišljenju, vode veoma ozbiljne pregovore kako bi rešili međusobni višegodišnji sukob“, ocenio je Džonson.
Na konstataciju da se od njegove prethodne posete Srbiji u februaru dogodilo nešto što niko nije očekivao, a to je otvaranje diskusije o potencijalnoj izmeni granica između Srbija i Kosova, i na pitanje da li je to prihvatljivo za zvaničnike SAD, Džonson je odgovorio da misli da je stav Vašingtona „prilično konzistentan, a to je da rešenje mora doći od strana u sporu, iako se do tog rešenja neće lako doći“, prenosi Tanjug.
„Rešenje mora doći od strane rukovodstva i naroda Srbije i Kosova. SAD su tu samo kako bi podržale i ohrabrile rešenje spora. Želimo da rukovodstvu obe strane damo prostor da budu fleksibilni i kreativni, da pronađu rešenje za ovaj izuzetno težak problem. Ja sam ovde prevashodno kako bih pružio takvu vrstu podrške i podstreka“, istakao je Džonson.
Upitan kakav je utisak stekao o tome da li su srpski zvaničnici i vlasti u Prištini zaista ozbiljni kada kažu da bi podela mogla biti rešenje višedecenijskog problema, Džonson je kazao da misli da su „ozbiljni kada je reč o pronalaženju rešenja“.
„Ponavljam, mi nećemo ništa nametati, rešenje mora proizaći iz tih razgovora. Razumem zabrinutost ljudi i ta zabrinutost je legitimna zbog opasnosti domino efekta, ali rešenje ćemo prepustiti rukovodstvu Srbije i Kosova i potom ćemo to rešenje razmotriti i izraziti naš stav i potencijalnu zabrinutost po pitanju istog“, naveo je američki senator.
On smatra da je legitimna zabrinutost pojedinih eksperata aktivista i političkih analitičara koji upozoravaju na potencijalne negativne posledice na region i na Balkan, ali je ukazao da veruje da su „srpski i kosovski lideri toga takođe svesni, te to mora biti ukalkulisano u svaku vrstu rešenja“.
„Ponavljam, mi nismo ovde da bismo diktirali o čemu treba diskutovati, šta treba razmotriti i kakvo konačno rešenje treba da bude. Mi smo ovde da ohrabrimo i pružimo podršku“, naveo je Džonson.
Džonson je upitan i o tome što su neke države, pre svega Nemačka, kategorički protiv bilo kakve promene granica između Srbije i Kosova i u čemu se konkretno razlikuju stav Nemačke i SAD.
„Rekao bih da su oni povukli crvenu liniju, dok mi nismo. Ali mi veoma podržavamo dijalog koji predvodi EU u smislu približavanja dve strane. Pozdravljamo taj dijalog, ali ne podvlačimo nikakvu crtu“, naglasio je republikanski senator.
Džonson je, na pitanje šta misli o tome što je Vučić u govoru u Kosovskoj Mitrovici pomenuo Slobodana Miloševića, odgovorio da nije imao priliku da pročita ceo njegov govor i da ne bi da daje bilo kakav komentar pre nego što se upozna „sa kontekstom i njegovim govorom u celosti“.
On je takođe dodao da mu je „drago da je predsednik Vučić mogao da ode na Kosovo i izrazi svoje stavove“.
Američki senator je dodao da je sa premijerkom Brnabić i velikim brojem kongresmena u Vašingtonu prisustvovao obeležavanju 100 godina od kada je nekadašnji predsednik SAD Vudro Vilson podigao srpsku zastavu iznad Bele kuće „prepoznajući ogromnu žrtvu koju su podnele Srbija i njen narod tokom Prvog svetskog rata“.
„Verujem da je premijerka prepoznala dubok nivo podrške za srpski narod u njihovom naporu da stabilizuju situaciju u svojoj zemlji, ovde na Balkanu i ostvare prosperitet i bolje mogućnosti. To je priznanje da je Amerika uz srpski narod i mi želimo da vidimo uspeh ove nacije“, rekao je Džonson.
Na konstataciju da u izveštaju organizacije „Fridom haus“ stoji da je Srbija od država u regionu nazadovala u pogledu demokratije u 2017. više nego druge zemlje u regionu, uz navode da je, između ostalog, predsednik Srbije jedan od političara koji je odgovoran za to, i na pitanje da li se slaže sa tim, Džonson je odgovorio da „nije pročitao taj izveštaj“.
„Koliko ja shvatam, predsednik Vučić je posvećen članstvu Srbije u Evropskoj uniji (EU), a naravno ukoliko imate želju da postanete članica EU, morate da se pokažete u smislu demokratskih institucija, vladavine prava, nezavisnog sudstva, slobode medija. Ukoliko je to težnja predsednika Vučića, očigledno je da će morati da se uskladi sa zahtevima Evropske unije. Mislim da je to veoma dobro za Srbiju“, kazao je Džonson.
O tome gde prepoznaje negativan deo ruskog uticaja u ovom regionu — u Makedoniji, Srbiji, Crnoj Gori, na Kosovu, u BiH, Džonson je rekao da je „pre svega, to za žaljenje, jer bi zaista želeo da Rusija prihvati pruženu ruku Zapada i da u potpunosti integriše svoju ekonomiju sa Zapadom, da prekine sa agresijom — kao što je invazija na Gruziju, nelegalna okupacija Krima, invazija na Ukrajinu, zamrznuti konflikt u Pridnjestrovlju (u Moldaviji), mešanje na Baltiku, širom regiona, pa i u SAD“.
„Nažalost, oni imaju onlajn uticaj. Želeo bih da Rusija bude prijateljski rival, ali je, nažalost, pre suparnik. Oni u Istočnoj Evropi zaista ne nude ništa u kontekstu ekonomskog prosperiteta. Destabilizuju situaciju. Nadam se da će Vladimir Putin promeniti mišljenje i shvatiti da je za Rusiju najbolji put saradnja. Dakle, ne destabilizacija, već saradnja sa državama kao što su i Srbija i SAD i evropske sile, kako bi pomogli da se uspostave mir i stabilnost u Evropi i u svetu“, naveo je američki senator.
Na podsećanje RSE da je u avgustu 2017. sugerisao predsedniku Srbije da se odupre ruskom zahtevu po pitanju Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu i da osoblju tog centra ne odobri diplomatski imunitet, što se do danas nije dogodilo, kao i na pitanje da li veruje da se na osnovu toga može zaključiti da je Vučić prihvatio njegove sugestije, Džonson je odgovorio odrično.
„Ne, verujem da je predsednik Vučić doneo svoju odluku. Ja sam izneo svoj savet. Mi, naravno, cenimo činjenicu da nije dao diplomatski status tom humanitarnom centru, pod znacima navoda“, kazao je Džonson.
On je podsetio i da je u Srbiji po treći put i da „ne misli da je neku zemlju u Evropi posetio više od tri puta“.
„Jasno je da je ovaj region visoko na listi mojih prioriteta, a takođe i pomoćnika državnog sekretara Vesa Mičela, imajući u vidu i njegove posete“, rekao je Džonson, koji je dodao da bi „voleo da se dogodi“ i poseta predsednika SAD Donalda Trampa Srbiji.