Na forumu u Vladivostoku učestvovaće oko osam hiljada ljudi, većinom biznismena. Kako najavljuju organizatori, u okviru programa biće održano oko 70 poslovnih događaja, uključujući panelne sesije, poslovne dijaloge i okrugle stolove.
Ruski predsednik Vladimir Putin uputio je pozdravni telegram učesnicima i gostima foruma. Šef države je naglasio da će ove godine učestvovati delegacije iz više od šezdeset zemalja.
„Tokom godina, forum je postao važna platforma za direktni dijalog između političara i društvenih radnika, biznismena i eksperata“, stoji u telegramu.
Prema rečima ruskog predsednika, tema foruma „Daleki istok: širenje granica mogućnosti“ tačno odražava želju da se Rusija integriše u sistem ekonomskih veza u azijsko-pacifičkom regionu.
Putin je naveo da se radi na unapređenju poslovnih inicijativa u regionima Dalekog istoka, a kao primer je naveo izgrađenu lučku zonu sa posebnim režimom za carinsku i poresku regulaciju — „Slobodnu luku Vladivostok“. Implementirani su veliki programi i projekti čiji je cilj podrška izvozu i tehnološkoj modernizaciji.
Sve to, prema Putinovim rečima, otvara velike perspektive za partnerstvo, trgovinu, dugoročne investicije i razvoj savremenih efikasnih formi i modela saradnje, uključujući i one u okviru Evroazijskog ekonomskog društva, Šangajske organizacije za saradnju i Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da se ruski predsednik priprema za razgovore koji treba da budu održani na marginama foruma sa kineskim predsednikom i japanskim premijerom.
Teme razgovora koje će dominirati na sastanku ruskog i kineskog lidera nisu još potvrđene, ali se očekuje kako će se među njima naći nuklearni sporazum s Iranom, koji je u opasnosti nakon što su se SAD povukle iz njega, kao i ekonomska saradnja dve svetske sile.
Saradnja Rusije i Kine, bez sumnje, jača u svim pravcima. Trgovinska razmena dve zemlje je u prvoj polovini ove godine porasla za čak 50 odsto. Prošle godine je zabeležen promet od 87 milijardi dolara, pa se očekuje da će do kraja godine robna razmena premašiti sumu od 100 milijardi dolara.
S druge strane, i Moskvi i Pekingu je Vašington objavio trgovinski rat, pa bi i to mogla da bude jedna od tema predstojećeg razgovora.
Trgovinski rat između SAD i Kine je eskalirao nakon što su dve najveće svetske ekonomije međusobno uvele nove kaznene uvozne carine od 25 odsto na 16 milijardi dolara vredan uvoz. U isto vreme, Vašington nastavlja da pooštrava sankcije Moskvi. Zapadni mediji ističu da SAD još nisu shvatile koliko je za njih opasno zbližavanje Rusije i Kine.
Tokom sedamdesetih godina prošlog veka, zahvaljujući naporima Henrija Kisindžera i njegove koncepcije „strateškog trougla“, prema kojem je Rusija i Kina trebalo da budu „na podjednako bliskoj udaljenosti od Amerike i koliko je to moguće dalje jedna od druge“, Vašington je uspevao da zadrži paritet, piše „Le Figaro“, dodajući da sada ne prođe ni nedelja, a da Vašington još više ne pogoršava svoje odnose sa Moskvom i Pekingom.
Prema oceni tog lista, kinesko-američko rivalstvo postaje „najvažniji strateški sukob“ 21. veka, ali Amerika još nije shvatila da danas guranje Rusije u zagrljaj Kine nije u njenom najboljem interesu.
Savez Rusije i Kine jača i u vojnoj sferi. Paralelno sa održavanjem ekonomskog foruma u Vladivostoku, Oružane snage Rusije će sa kineskom i mongolskom vojskom održati zajedničke vojne vežbe „Istok 2018“, najveće u istoriji savremene Rusije, na kojima će učestvovati oko 300.000 vojnika, više od 1.000 aviona, helikoptera i bespilotnih letelica, do 80 brodova i pomoćnih brodova, do 36.000 tenkova, oklopnih i drugih borbenih vozila.
Kremlj je saopštio da nije planirano da dva lidera zajedno posete vežbe „Istok 2018“, mada je ranije bilo reči o tome da bi Putin mogao da prisustvuje nekoj od etapa vežbi.
Javnost je posebno zainteresovana i za susret ruskog predsednika i japanskog premijera na marginama ekonomskog foruma u Vladivostoku, naročito zbog toga što se on dešava samo nekoliko dana nakon što je Japan uputio protest Rusiji zbog održavanja događaja na Južnim Kurilima povodom obeležavanja završetka Drugog svetskog rata.
Ministarstvo odbrane Japana izbrojalo je 28 brodova i zabeležilo je da je najveći broj ruskih brodova još od vremena Hladnog rata odjednom prošao kroz moreuz Laperuzu, između Sahalina i ostrva Hokaida.
Iako nisu zabeležene nikakve opasne akcije niti povrede teritorijalnih voda, Tokio je saopštio da je za njih „neprihvatljivo jačanje vojnog prisustva Rusije na Kurilima“.
Ruski eksperti smatraju da taj protest Japana nikako neće uticati na susret Putina i Abea u Vladivostoku, kao ni na odnose dve zemlje. Kako objašnjavaju, takve proslave se održavaju redovno, za Japan to nije novost, a japanske vlasti su se uvek negativno odnosile prema tome.
Analitičari ocenjuju da su odnosi dve zemlje trenutno korektni, zato što se Abe nada da će uspeti da reši taj višedecenijski teritorijalni spor i da će zaključiti mirovni sporazum. On računa na Putina, jer veruje da samo on može da reši taj problem na način koji će zadovoljiti i Tokio, čineći mu određene ustupke.
Takođe, Abe smatra da će razvoj ekonomskih odnosa sa Rusijom pomoći stvaranju povoljnih uslova za teritorijalne ustupke, pa se očekuje da će pitanje Kurila biti jedna od tema razgovora dva lidera.
Abe je ranije izjavio da se nada da će u Vladivostoku imati „temeljan dijalog“ sa ruskim predsednikom.
Prethodnih meseci se dosta govorilo i o tome da bi Vladivostok mogao da bude i mesto istorijskog susreta Vladimira Putina sa liderima Severne i Južne Koreje Kim Džong Unom i Mun Džae Inom. Regulisanje situacije na Korejskom poluostrvu je veoma važno za region i svet, a pored toga pomirenje dve Koreje daje šansu da se realizuju dva velika projekta direktno povezana sa Rusijom. Radi se o izgradnji gasovoda koji će ići u Južnu Koreju kroz severnokorejsku teritoriju i povezivanju korejskih železnica sa ruskom Transsibirskom železnicom.
Pored toga, Rusija je izrazila spremnost i da učestvuje u modernizaciji i razvoju energetskog sistema Severne Koreje, kada Pjongjangu budu ukinute međunarodne sankcije i kada ta zemlja reši pitanje finansiranja.
Moskva je uputila poziv Kim Džong Unu da poseti Rusiju i taj poziv je otvoren, ali po svemu sudeći ruski i severnokorejski lider se neće sastati na Dalekom istoku Rusije.
Za sada je izvesno da će na forum doći desetočlana delegacija iz Severne Koreje, a najavljen je i dolazak ministra ekonomije te zemlje.
Podsetimo, Istočni ekonomski forum održava se svake godine sa ciljem da pomogne ubrzani razvoj privrede Dalekog istoka i radi širenja međunarodne saradnje u Azijsko-pacifičkom regionu.