U izveštaju se nalazi 50 preporuka, od opštih saveta, do preporuka državama, civilnom društvu i privatnim licima. Tačka 19 preporučuje da se „marginalizuju strani organi propagande“.
„Prvo ih treba imenovati, a zatim im ne davati akreditacije i ne pozivati ih na pres-konferencije“, savetuju autori dokumenta.
Kao ilustracija predloga navodi se citat iz obraćanja Emanuela Makrona na pres-konferenciji sa Vladimirom Putinom u Versaju na kojoj je francuski lider, bez navođenja dokaza, optužio Sputnjik i RT da su „više puta iznosili neistine o njemu i njegovoj kampanji“ tokom predsedničke trke.
U tekstu izveštaja se 60 puta pominje Rusija, 48 puta Kremlj, 14 puta Sputnjik i 10 puta televizija RT. Između ostalog, oni tvrde da RT i Sputnjik navodno „manipulišu informacijama“, „izokreću činjenice“ i „falsifikuju dokumenta, prevode i intervjue“.
„Mi upravo to osuđujemo, a ne mišljenja“, izjavljuju autori, naglašavajući da ruski mediji mogu i imaju pravo da štite soju tačku gledišta.
Navodeći slučaj curenja informacija sa kompjutera člana Makronovog tima uoči glasanja na predsedničkim izborima u Francuskoj koje je obavio Sputnjik, autori istraživanja nabrajaju „pouke“ iz toga. Tako je jedna od autorki izveštaja imala naslov „Diskreditacija propagandnih medija“, gde podseća da su novinarima RT i Sputnjika od 27. aprila 2017. godine do kraja kampanje bile oduzete akreditacije.
„Čak i nakon izbora bio im je zabranjen pristup Jelisejskom dvorcu i pres-konferencijama MIP-a“, naglašavaju autori teksta.
Predsednik Francuske Emanuel Makron je ranije više puta optuživao Sputnjik da se bavi širenjem lažnih vesti, ali nije navodio bilo kakve dokaze za svoje tvrdnje. Još tokom izborne kampanje, njegov štab je odbio da akredituje ruski kanal i informativnu agenciju. Prošle jeseni, novinarka francuske redakcije Sputnjika nije mogla da prisustvuje zajedničkoj konferenciji Makrona i iračkog premijera Hajdera el Abadija, jer njeno ime navodno nije bilo na listi akreditovanih novinara, što nije istina.