Igra je namenjena najmlađim korisnicima, a posledica igre takođe može da bude i samoubistvo, ukazuju stručnjaci.
Bizarna igrica prijavljena je u Argentini, Meksiku, SAD, Francuskoj, Nemačkoj, Latinskoj Americi, a počela je da se širi i po Evropi.
Ipak, prisutnost igre „Momo“ nije zvanično potvrđena u Srbiji, niti je Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu do sada imao prijave u vezi sa tom pojavom, ističe u izjavi za Tanjug državna sekretarka u Ministarstvu telekomunikacija Tatjana Matić.
Navela je i da je Ministarstvo u kontaktu sa inspektorima Odeljenja MUP-a za visokotehnološki kriminal i precizirala da oni nisu imali prijave u vezi sa tom igrom.
Savet za roditelje je da obrate pažnju na ponašanje svoje dece na internetu, istakla je Matićeva i dodala da su edukacija i prevencija ključni u borbi protiv zloupotreba novih tehnologija i opasnosti koje one potencijalno nose sa sobom, naročito kada su u pitanju deca i mladi.
Kako je rekla, roditelji u razgovoru sa decom treba da im ukažu na opasnosti komunikacije sa nepoznatim osobama, kao i da ne prihvataju takvu komunikaciju, niti da odgovaraju na upite i zahteve sa nepoznatih naloga i veb adresa.
Sama igrica počinje tako što se korisnici izazivaju da komuniciraju s „Momom“, likom žene zastrašujućeg, uznemirujućeg izgleda, sa veoma krupnim očima, za koju se smatra da je inspirisana horor lutkom japanskog umetnika Midorija Hajašija, koji, inače, nema nikakve veze sa igricom.
Kako prenose pojedini strani mediji, nakon što deca stupe u kontakt s Momom, zadaje im se serija ozbiljnih izazova, a ukoliko neki odbiju, sledi kazna, i na telefon počnu da im stižu preteće poruke i zastrašujuće fotografije.
Bi-Bi-Si je preneo da se sumnja da je igrica povezana sa samoubistvom dvanaestogodišnje devojčice iz Argentine.
Ni savetnicima Nacionalne dečje linije (NADEL), kojima se deca mogu obratiti za podršku u slučaju da imaju bilo kakav problem, nisu se javljala deca povodom te igrice.
Rukovodilac NADEL-a Željka Burgund kaže da su prošle godine, kada je bio aktuelan „Plavi kit“, zvala deca koja su bila uplašena ili nisu znala kako da reaguju, ali i zabrinuti roditelji.
Savet je uvek da se u takvoj situaciji obrate roditeljima, ali i policiji i daju svoje telefone na uvid.
Najbolji način da se spreče tragični ishodi je prevencija, a Burgund ističe da je važno da roditelji obrate pažnju sa kim deca komuniciraju, da razgovaraju sa njima i upozore ih na opasnosti koje ih vrebaju, ali i da škole i kompletna javnost skreću pažnju na takve stvari.
Matićeva podseća da se svi uvek mogu javiti Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu, kako bi dobili savet u vezi sa potencijalno opasnim situacijama prilikom korišćenja novih tehnologija, kao i u slučaju potrebe za prijavom bilo koje vrste onlajn uznemiravanja i ugrožavanja bezbednosti.
Broj telefona Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu je 19833, poziv je besplatan, a pitanja i prijave mogu se poslati i elektronskim putem, preko internet sajta www.pametnoibezbedno.gov.rs, preko društvenih mreža, ili na imejl adresu bit@mtt.gov.rs.
Simptomi po kojima se može primetiti da dete možda igra neku od opasnih igrica su promene u ponašanju, konstantno korišćenje telefona, tableta ili računara, odbijanje komunikacije, ali i hrane i pića.