Sirija može i mora ostati celovita, a oni koji pričaju o tome kako da je dele, nek se sete Jugoslavije, upozorava američki ekspert za Bliski istok, profesor Nortistern univerziteta u Bostonu Denis Salivan. Nada se, kaže, da Sirija neće biti još jedna žrtva sklonosti velikih sila da dele zemlje.
Salivan ocenjuje da bi eventualno menjanje granica Sirije prvo uticalo na Tursku, pa na Irak, upozoravajući da bi to otvorilo Pandorinu kutiju.
Profesor političkih nauka i međunarodih odnosa, Salivan je inače oženjen Srpkinjom koja je i sama stručnjak za Bliski istok. Često dolazi u Srbiju, a ove kao i nekoliko prošlih godina doveo je u Beograd grupu studenata sa svog univerziteta na studijsko putovanje "Dijalog civilizacija".
Na pitanje da li misli da su granice na Balkanu konačne, konstatuje da bilo kakve granice nigde i nikad nisu konačne i da se dovode u pitanje, ali da je svakako veoma opasno menjati ih.
Ipak dodaje da će možda biti novog menjanja granica i možda nekog novog dogovora.
„Stalno slušamo glasine da su Tramp i Putin postigli dogovor o Kosovu, o tome da se ponovo podeli, možda Mitrovica ili područja na severu Kosova. Tu opet velike sile igraju igre, a ljudi na terenu trpe štetu ili imaju korist od toga. Ali svakako nemam saznanja hoće li biti promene granica bilo da je reč o Kosovu, ili o Republici Srpskoj“, navodi profesor Salivan u emisiji „Sputnjik intervju“.
Još jedna stvar koja povezuje Balkan i Bliski istok jesu izbeglice, koje su rutu preko Balkana izabrale kao najlakši način da stignu do centralne Evrope, odnosno Nemačke. Ne misli da iza toga stoji nečiji plan ili namera, već da su to „naprosto očajni ljudi“.
Komentarišući američku politiku na Balkanu od dolaska Trampa na vlast, primećuje da ima vrlo malo promena, jer „Tramp verovatno i ne zna šta je Balkan, ako izuzmemo Sloveniju zbog njegove žene“.
„Mislim da se politika nije promenila, ljudi u Stejt departmentu mi kažu da je to status kvo, kao da smo na automatskom pilotu, jer Tramp nije uspeo da shvati kakav je ovde američki interes. To je i dobro i loše za ljude na Balkanu. Dok god on ne gleda u ovom pravcu, ne privlačite pažnju na sebe, jer ako počne da gleda u ovom pravcu, bog zna šta će učiniti. To može biti u vašem interesu, a može biti i protiv vaših interesa“, navodi Salivan, uz opasku da Srbija treba da brani sopstvene interese i da se kao mala zemlja trudi da ima mnogo prijatelja.
„Mislim da je to jedna stvar koju je Vučićeva vlada učinila — približavanjem i Arapima, i Turcima, i Rusima, i Sjedinjenim Američkim Državama, i Evropskoj uniji. Važno je širiti uticaj, generalno, to je građenje prijateljskih odnosa, ekonomije, otvaranje prilika za zapošljavanje mladih. Nikada nemojte igrati samo na jednu kartu“, savetuje američki ekspert.
Kad je reč o Siriji, želeo bi, kaže, da se sukob u toj zemlji okonča, ali jedino što je uočljivo, jeste da više nema želje da se ukloni Asad. Taj plan SAD je propao.
Komentarišući činjenicu da je na nedavnom samitu ruskog i američkog predsednika u Helsinkiju Sirija bila jedno od retkih pitanja gde su stavovi približeni, napominje da je uvek bio pobornik saradnje i koordinacije između SAD i Rusije, kada mir počne da nastupa i na tom polju u Siriji se mogu postići dobri rezultati.
„Mislim da Asad ostaje, ali to ne znači da je ratu kraj, još imamo ostatke DAEŠ-a, još uvek imamo otvoreno kurdsko pitanje, još su otvorena pitanja Irana, Hezbolaha i Rusije, koji svi podržavaju Asada. Mi želimo da podržimo Rusiju, uprkos tome što ona podržava naše neprijatelje, Iran i Hezbolah. Dakle, situacija je veoma zbunjujuća, čak i u terminima spoljne makropolitike, ali to su osnovna pitanja, tako da ne mislim da će se rat uskoro završiti“, obrazlaže.
„Nažalost, ne sarađujemo uvek. Što se tiče Helsinkija, ukoliko će sporazum zaustaviti rat — sjajno. To još nismo videli na terenu“, primećuje profesor. On skreće pažnju na puno nedoslednosti i licemerja sa američke strane, pre svega zbog toga što su se SAD povukle iz sporazuma o iranskom nuklearnom programu dogovorenog sa Rusijom, evropskim saveznicima i Kinom, a sada kažu da žele da naprave sličan sporazum u Siriji, što je „u najmanju ruku nekonzistentno“.
Salivan se osvrnuo i na situaciju sa Iranom posle uvođenja novog seta američkih sankcija, a na pitanje koliki je rizik da „rat rečima“ preraste u, kako su rekli u Teheranu, „majku svih ratova“, američki ekspert kaže da ima razloga za zabrinutost.
„Može doći do, na primer, nesrećnih okolnosti u Siriji, gde su svi međusobno sukobljeni. Ukoliko bi se nešto desilo američkim trupama od strane Iranaca, ili obrnuto, onda da — događaji bi se mogli oteti kontroli. Ili ako Izrael odluči da je ovo sjajan trenutak da se uradi ono što već puno godina želi Benjamin Netanijahu, a to je da napadne Iran“, kaže Salivan i upozorava da do ratova češće dolazi zbog nekog nesrećnog slučaja, nego zato što su oni osmišljeni.
„Naravno da ima i osmišljenih ratova, budalastih ratova, poput invazije na Irak“, dodaje naš sagovornik.
Možda je, ističe, i reč samo o još jednom cenjkanju američkog predsednika kako bi dobio „bolji dil“, a podseća da se slično desilo i sa Severnom Korejom: rat rečima, pretnje istrebljenjem nuklearnim oružjem, a onda je za Trampa lider te zemlje odjednom postao sjajan momak. Ipak, ocenjuje da je pre reč o Trampovom impulsivnom donošenju odluka.
„Ako smo išta naučili o Trampu, to je da je jak na rečima, ali bilo bi odlično da bude jak i na delima na pozitivan način. Ako išta možemo da uradimo, jeste da pošaljemo pozitivne vibracije i poručimo — idi na te pozitivne sastanke umesto negativnih ratnohuškačkih poruka“, kaže američki stručnjak.
Veruje, kaže, da je dostižno da SAD i Rusija pronađu zajednički jezik oko ključnih pitanja na Bliskom istoku, ali da je „nezgodni deo“ u svemu tome američka unutrašnja politika, posebno što je sezona izbora i sve je polarizovano, „a Rusija je veliki razlog za to“.
Na pitanje ima li američka politika na Bliskom istoku jasne smernice, ocenjuje da su jedine smernice koje on vidi puna podrška Izraelu, uključujući Trampovu želju da okonča arapsko-izraelski konflikt, kao i podrška Saudijskoj Arabiji.
„Znači, ima dva pozitivna stuba, Izrael i Saudijce, i jedan vrlo negativan koji je protiv Irana. Sve ostalo je podložno pregovorima, poigravanju ili manipulaciji, kako bi se uklopilo oko prethodna tri stuba“, objašnjava Salivan.
Američki ekspert ukazuje i na povezanost pitanja Sirije, Irana, Jemena. „To je nažalost igra i zbog toga su nam potrebni istinski lideri koji imaju viziju svetske stabilnosti. Zaista nam je potrebna stabilnost i saradnja u svetu“, kaže Salivan, konstatujući na kraju sa žaljenjem da „Donald Tramp nema tu viziju“.