Naime, Izetbegović je u govoru na Igmanu uporedio rukovodstvo Srpske i Srbije iz devedesetih godina prošlog veka sa nacističkom Nemačkom.
„Pitanje je koji je od dva fašizma gori. Onaj Hitlerov iz prve polovine ili onaj Miloševićev i Karadžićev s kraja 20. veka“, rekao je Izetbegović.
Usledile su odmah žestoke reakcije iz RS, uz poruku da od direktnog potomka autora „Islamske deklaracije“ i aktiviste zloglasne SS Handžar divizije Alije Izetbegovića (zbog čega je osuđen 1946. godine na tri godine zatvora), nisu očekivali ništa bolje.
Predsednik Srpske Milorad Dodik izjavio je da je priča Bakira Izetbegovića — propala priča.
„On je političar koji odlazi. Iz obaveštajnih izvora imam informacije da Bakir već posprema svoje istanbulsko sedište za porodicu da bi zbrisao odavde. Eto koliko on voli ovo sve“, rekao je Dodik.
Istoričar dr Milutin Živković iz Instituta za srpsku kulturu ocenjuje da je reč, sa istorijske strane, o potpuno neodrživoj opaski, „koja će brzo potonuti u more sličnih, bezpredmetnih izjava, po kojima su, nažalost, poznati političari sa ovih prostora“.
Srbija i Republika Srpska su demokratske države, u kojima svako ima pravo na svoje mišljenje, ističe Živković.
„Međutim, bilo bi korisno za sve, da se ljudi od uticaja, kojima nesumnjivo pripada i Bakir Izetbegović, konsultuju sa naukom pre nego što govore u njeno ime. Naime, u njegovoj izjavi vidimo da se pominje ’Hitlerov fašizam‘, iako je ova totalitarna ideologija vezana za Italiju, a ne za Nemačku. Strukture fašizma i nacizma se umnogome razlikuju, što je odavno dokazana činjenica“, ističe Živković.
Interesantno je da je do Bakirovog „izleta“ u istoriju došlo istog dana kad je u Fazlagića Kuli kod Gacka, zloglasnom uporištu ustaša iz Drugog svetskog rata, otkrivena spomen-česma stradalim Bošnjacima. I to ne samo nastradalim u poslednjem, već i u Drugom svetskom ratu.
Uz to, „stradalim šehidima“ počasnu stražu davali su pripadnici Armije BiH, što je izazvalo ogorčenje u Gacku.
Podsećamo, Fazlagića Kulu je istorija zabeležila kao jedno od najradikalnijih i najtvrđih uporišta ustaša u Drugom svetskom ratu. Tokom Drugog svetskog rata meštani su Fazlagića Kulu nazivali „malim Berlinom“, koji je oslobođen tek posle pravog Berlina — u maju 1945. godine.
Ustaše iz Fazlagića Kule poznate su po brojnim pokoljima Srba tokom Drugog svetskog rata. Pokolj više od 130 Srba iz okoline Bileće 4. i 5. juna 1941. godine koje su ustaše iz Fazlagića Kule bacile u Korićku jamu, detaljno je opisao Vuk Drašković u svom najpoznatijem romanu „Nož“.
Kad je reč o antifašizmu Bakira Izetbegovića i njegovih sledbenika, jedna od primedbi iz Republike Srpske jeste da oni osnovnim školama u Goraždu i Sarajevu daju nazive po oficirima Handžar divizije i ustaškim slugama.
Živković kaže da iako je 13. SS brdska divizija „Handžar“ u sebi nosila političke tendencije za širim ovlašćenjima, pa čak i autonomijom muslimana unutar NDH, sa kojom se Zagreb nije u potpunosti slagao, reč je o jedinici formiranoj od strane nacističke Nemačke, a pod patronatom rajhsfirera Hajnriha Himlera.
„Njeno ljudstvo je, kako ono iz Bosne, tako i ono iz Novog Pazara i sa Kosova i Metohije, izvršilo niz teških zločina nad civilnim stanovništvom, uglavnom srpske etničke pripadnosti, tokom okupacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu. Podizanje spomenika SS vojnicima ove jedinice, u bilo kom trenutku, predstavlja pokušaj revizije istorijskih činjenica i relativizacije počinjenih zločina“, dodaje sagovornik Sputnjika.
Izetbegovićev „ispad“ na Igmanu nije prvo (a izgleda ni poslednje) prozivanje rukovodstva Srbije i RS s početka devedesetih za nacizam. Moglo bi se reći da je takva praksa, u poslednje vreme, postala deo folklora bošnjačkih političara i intelektualaca.
„I ovde se radi o revizionizmu za dnevnopolitičke potrebe, koji iz ugla ozbiljne istorijske nauke nema nikakvo uporište i zbog toga ne zaslužuje podrobniji komentar“, zaključio je Živković.