Da li je nemački Bundesver kadar da odgovori bezbednosnim izazovima vremena, u kome je postalo upitno hoće li SAD i dalje biti vojno prisutne u Nemačkoj u istoj meri kao do sada? Ili je u pitanju odgovor na unutrašnje političko pregrupisavanje biračkog tela? Tek CDU, stranka vladajuće koalicije na čijem čelu je kancelarka Angela Merkel, pokreće kampanju za vraćanje vojne obaveze koja bi trebalo da važi i za muškarce i za žene.
Vojna obaveza u Nemačkoj ukinuta je 1. jula 2011. godine i Bundesver je od tada znatno manji i ima sasvim druge zadatke. Danas jednu trećinu Bundesvera čine profesionalni vojnici, a dve trećine rezervni sastav. Kao zamena za vojnu i civilnu obavezu, koja je takođe ukinuta, uvedena je mogućnost dobrovoljnog služenja vojnog roka. „Dojče vele“ navodi da danas oružane snage Nemačke imaju problem sa zapošljavanjem odgovarajućeg osoblja.
Kako god bilo, sama pomisao o jačanju nemačke vojske, iz razumljivih razloga, posle njene uloge u dva svetska rata, uvek izaziva podozrenje.
Objašnjavajući predlog CDU, poslanik u Bundestagu Patrik Senzburg je naveo da je, s obzirom na nesigurnu situaciju u svetu, vojna obaveza i za muškarce i za žene neophodna da bi se ispunio „osnovni zadatak vojske, a to je odbrana zemlje“. I iz koalicione SPD poručuju da su skloni istom razmišljanju, smatrajući da je potrebna društvena debata o tome da li u Bundesveru treba povećati broj ljudi koji su potrebni za odbranu zemlje.
Interesantno je da je ova tema plasirana samo mesec dana pošto je „Vašington post“ objavio da Pentagon proučava troškove odlaska ili premeštanja američkih vojnika stacioniranih u Nemačkoj, što je, inače, najvažniji kontigent američke vojske izvan SAD, koji broji 35.000 vojnika. To su, doduše, kasnije demantovali i Pentagon i Bela kuća, objasnivši da Ministarstvo odbrane „stalno ispituje pozicije trupa i analizira odnos troškova i koristi“ i da će ostati angažovani u njihovoj NATO saveznici.
Američke trupe se u Nemačkoj nalaze od Drugog svetskog rata i ta zemlja služi kao pozadinska baza za američke vojne operacije u Africi i na Bliskom istoku.
Česte kritike američkog predsednika Donalda Trampa na račun „zastarelog“ NATO-a i grdnje najvećem broju članica vojnog saveza, pa i Nemačkoj, što ne izdvajaju obaveznih dva odsto BDP-a, svakako su izazvale nedoumice saveznica u NATO-u, koji je već decenijama ključni stub bezbednosti Zapada.
Na pitanje zašto CDU pokreće kampanju za ponovno vraćanje vojne obaveze, dopisnik RTS-a u Nemačkoj Nenad Radičević podseća da je ona ukinuta pre sedam godina na talasu trenda u Evropi da je mnogo isplativije imati profesionalnu vojsku koja je za to obučena i stalno je na raspolaganju, nego regrute koji povremeno vežbaju i nisu spremni kao profesionalci.
„Ovaj predlog, po svemu sudeći, dolazi u situaciji kada CDU zapravo želi da vrati svoje nekadašnje birače koji sada delom glasaju za Alternativu za Nemačku (AFD), desničarsku stranku. Čini mi se da se CDU priprema za neke buduće izbore, a sledeći redovni parlamentarni izbori bi trebalo da se održe 2021. godine“, napominje Radičević za Sputnjik.
Suštinski, kako kaže, CDU ovde gađa birače, sada simpatizere AFD, jer neke analize ukazuju da više od dve trećine pristalica te desničarske stranke podržava ideju o vraćanju vojne obaveze.
Zato CDU želi da se pokaže kao nacionalno čvrsta politička opcija, objašnjava sagovornik Sputnjika, podsećajući da je sa tom idejom izašla i generalna sekretarka CDU Anegret Kramp Karenbauer, koja slovi kao moguća naslednica Angele Merkel.
Međutim, Radičević ukazuje da svi u CDU nisu jedinstveni po tom pitanju. Ideja je, zato, da svi ne obavljaju klasičnu vojnu obavezu od godinu dana, da bi većina mogla da se bavi društveno korisnim radom, što bi, kako smatraju, učvrstilo koheziju nemačkog društva.
Na pitanje koliko je opravdana ocena poslanika CDU da je vojna obaveza neophodna za odbranu zemlje, s obzirom na nesigurnu situaciju u svetu, sagovornik Sputnjika napominje da u Nemačkoj nisu baš sa radošću prihvaćene ideje koje su mogle da se čuju na nedavnom samitu NATO- a.
„Trampov nedostatak želje da pomogne ostalim članicama NATO-a kada su u problemu, makar na verbalnom nivou, i te priče o povlačenju američkih nuklearnih glava sa nemačkog tla, mnogi u Nemačkoj shvataju kao nedostatak bezbednosti. Odnosno, plaše se da bi to ugrozilo Nemačku koja je blizu Rusije i da Nemačka nije vojno spremna da sebe zaštiti“, kaže Radičević.
Uz to, on podseća da su proteklih godina iz nemačke vojske u medije iscurili mnogi skandali iz kojih se videla s jedne strane nedovoljna tehnička opremljenost, a s druge strane problemi u funkcionisanju same vojske, potom skandali prilikom obuke, ali i u misijama u inostranstvu.
„Postoji strah da bi u tim geopolitičkim promenama, pre svega u okviru transatlantskog partnerstva, odnosno povlačenju Amerike iz zaštite Evrope, na čemu je ona zasnivala svoju bezbednost, to moglo da ugrozi Nemačku. Jedan deo motiva za ovu ideju, očigledno leži u tome, ali čini mi se da veći deo motiva leži u međustranačkoj borbi unutar Nemačke“, zaključuje Radičević.
Na konstataciju da je i francuski predsednik Emanuel Makron izneo slične ideje po pitanju vojske, on kaže da je to tačno, ali i dodaje da je pitanje koliko je tu populizma, a koliko realne ideje da se to sprovede.
„Analize i dalje govore da bi to bio ogroman trošak za državu, a da suštinski ne bi povećao vojnu moć tih zemalja. U Nemačkoj izaslanik Bundestaga, koji je zadužen za kontrolu nemačke vojske, govori da bi uvođenje vojne, odnosno civilne obaveze zapravo bilo u suprotnosti sa nemačkim propisima koji zabranjuju prinudni rad, pa bi to došlo na dnevni red Ustavnog suda Nemačke i pitanje je da li bi prošlo ocenu ustavnosti“, kaže sagovornik Sputnjika.