Nije za običan svet
Modnu kuću „Barberi“ optužili su da se ponaša društveno neodgovorno i cinično, uz opasku da je odeću trebalo dati siromašnima, odnosno podeliti u humanitarne svrhe. Sa druge strane, ni akcionarima nije jasno zašto moraju da izdvajaju dodatna sredstva za uništavanje onoga što je moglo biti prodato po nižoj ceni i ostvariti time kakav-takav profit. Kompanija se čak nije udostojila da ponudi neprodatu robu investitorima pre nego što je uništi.
Iz „Barberija“ su objasnili da je ovaj korak bio neophodan kako bi se zaštitio brend i intelektualna svojina. Roba se uništava kako se ne bi prodavala na sivom tržištu po nižim cenama i kako ne bi pala u ruke „neželjene klijentele“.
Za poslednjih pet godina „Barberi“ se „rešio“ svoje robe u iznosu od 120 miliona dolara. Prema procenama i računici lista „Tajms“, brend je uništio otprilike 20.000 primeraka odeće. Situacija se samo pogoršava: kompanija uništava svake godine do 50 odsto više proizvoda nego nekoliko godina unazad.
Ponuda veća od potražnje, a cene nebu pod oblake
Analitičari modne industrije objašnjavaju da je uništavanje neprodate robe i zaliha, pa čak i neraspakovanih bala materijala sa brendiranim printom i ornamentima, zapravo potpuno uobičajena praksa za sve luksuzne proizvođače. Jedan od razloga je masovna proizvodnja. Odeća (brendiranih) kreatora je previše skupa, pa bi i u autletima skupljala prašinu, jer je ni tamo niko ne bi kupovao. Na primer, „Barberi“ mantil košta oko dve hiljade dolara. Sa druge strane, prodaja luksuznog brenda u diskontima je udar na reputaciju, kod kupaca više ne bi postojala asocijacija na raskoš i prestiž.
Ali kompanije takođe uništavaju neprodatu garderobu iz finansijskih razloga. Na taj način delimično vraćaju, odnosno kompenzuju ono što nisu prodali, a za šta su u nekom trenutku morali da plate carine. Na primer, u skladu sa američkim zakonima, ako se roba uvezena na teritoriju SAD ne iskoristi, ali uništi pod kontrolom carinskih organa, kompaniji će biti vraćeno do 99 odsto ukupne sume carina i poreza koje je firma već uplatila.
Kako se ne bi suočavali sa problemom, mnoge druge kompanije slično funkcionišu. Konkretno francuski brend „Luj Viton“, koji ima 460 prodavnica po čitavom svetu, na kraju godine spaljuje svoje neprodate tašne i putne torbe. Motiv je isti, kompanija ne želi da ih prodaje po nižim cenama i pokušava da očuva svoje ime i prestiž. Osim toga, carine su visoke, od 15-25 odsto, pa uništavanje robe omogućava da se deo troškova, odnosno gubitaka odbije.
Kako je portalu „Kuora“ ispričao jedan od bivših saradnika „Luj Vitona“, kompanija organizuje rasprodaje za personal dva puta godišnje. Ali svaki primerak koji se proda na takvim unutrašnjim rasprodajama ima serijski broj i pomno se prati. Ukoliko dođe do preprodaje preko interneta, na primer putem sajta I-bej, radnik koji je ponudio ovaj proizvod na prodaju može imati mnogo problema.
„’Luj Viton‘ ne organizuje otvorene rasprodaje. Ono što ne kupe zaposleni na unutrašnjim rasprodajama, uništava se. To se radi kako bi svako platio podjednako visoku cenu“, objašnjava insajder.
Čak i luksuzni satovi bivaju uništeni
Na spisku onih koji uništavaju svoju neprodatu robu je i Rišmon — vlasnik juvelirnih maraka „Kartije“ i „Monblan“. Za poslednje dve godine, kompanija je uništila skupe satove u vrednosti do 520 miliona dolara. A prvo zapravo otkupljuju neprodate satove iz maloprodaje, da ova luksuzna roba ne bi bila prodata za bagatelu, a potom i preprodata.
Ovakvu politiku je započeo 2016. godine bivši izvršni direktor kompanije Ričard Lepe. On je ovakve poteze nazivao „vanrednim merama u vanrednim situacijama“.
Na očajničke mere je luksuzna kompanija, kako kažu, bila primorana povodom situacije na azijskom tržištu.
Ispostavilo se da su skupi satovi dugo skupljali prašinu u izlozima prodavnica nakon što su kineske vlasti započele masovnu i nemilosrdnu borbu protiv korupcije. Raskošni pokloni visokopostavljenim službenicima su obično bili upravo skupi, luksuzni satovi.
Prodaja je naglo opala, a u kompaniji su se zabrinuli da će ako budu snizili cene, njihova roba dospeti na sivo tržište i da bi mnogi posrednici mogli da nanesu štetu brendu.
I masovno tržište se ugleda na luksuzno
Uništavanjem neprodate robe, greh na sebe navlače i daleko jeftinije marke i brendovi. Britansko-švedski lanac H&M je, kako su objavili u oktobru prošle godine reporteri holandske televizije, u periodu od 2013. godine spalio 12 tona nove, neprodate robe. Predstavnici H&M tvrde da su uništili robu koja nije prošla testiranja i u kojoj su našli buđ i ostatke olova.
Pa ipak, znalci govore da je, u suštini, problem u hiperproizvodnji. Dok su jeftini brendovi, namenjeni „običnim“ ljudima, ranije pravili četiri kolekcije godišnje, sada se gotovo svake nedelje izbaci na tržište po neki novi model. U trci za kupcima oni moraju da se prilagođavaju modnim trendovima koji se gotovo svakodnevno menjaju. A ono što nije u trendu niko neće kupiti.