Prst Zapada uperen u Srbiju: „Teroristi ubijaju srpskim oružjem!“

Srbija nije uradila ništa loše, ali kada treba tražiti krivca i reći odakle naoružanje terorističkim organizacijama, od Boko Harama do DAEŠ-a, prstom se pokazuje na manje zemlje, iako je odgovornost zapravo na nemogućnosti velikih sila da drže politički, odnosno bezbednosno-stabilnim svoje saveznike, kaže za Sputnjik Aleksandar Radić.
Sputnik

Organizacija „Amnesti internešenel“ zatražila je od Srbije da obustavi izvoz oružja Kamerunu, nakon snimka koji je „uverljivi dokaz da su kamerunski vojnici koristili puške M21, napravljene u Kragujevcu, za izvršenje užasnog i nezakonitog pogubljenja dveju žena i dvoje dece“.

Puška M21

Iako su i ministri Vlade Srbije objasnili da je oružje iz naše fabrike stiglo u Kamerun pre četiri godine legalno prodato zemlji koja nije pod međunarodnim sankcijama, te da pred međunarodnim organizacijama i Ujedinjenim nacijama odgovornost za robu preuzima krajnji korisnik, ne jenjava pritisak nevladinog sektora u Srbiji da izvoz prestane.

Vojni analitičar Aleksandar Radić objašnjava da su puške u ruke Boko Harama mogle da stignu na više načina, da su najčešće ratni plen, ali i da ne bi bilo prvi put da se to desi zbog korupcije u zemljama koje nisu stabilne demokratije. Ako čak i na osnovu broja ustanovite o kom se tačno kontigentu M21 radi, to ne dokazuje da je Srbija uradila bilo šta loše. Jasno je da postoji visok nivo licemjernog odnosa prema ovoj temi kod zapadnih posmatrača, kaže Radić za Sputnjik.

„Kada treba tražiti krivca i kazati odakle naoružanje takvim terorističkim organizacijama, od Boko Harama do DAEŠ-a, prstom se pokazuje na manje zemlje kao što je Srbija, iako je odgovornost zapravo na nemogućnosti velikih sila da drže politički, odnosno bezbednosno-stabilnim svoje saveznike. SAD nabavljaju naoružanje direktno od nas, da bi snabdevale svoje saveznike u Africi i Aziji“, kaže on.

Puška iz Šumadije oslobađa sirijsku Raku

Posle vapaja aktivista nevladinog sektora u Srbiji kako država mora da osigura da puške ne stignu u pogrešne ruke, iako je to nemoguće, oglasio se i ministar spoljnih poslova Kosova Bedžet Pacoli, koji tvrdi da Srbija poklanja oružje za povlačenje priznanja nezavisnosti samoproglašene države.

Predsednik Aleksandar Vučić je tim povodom izjavio da Srbija ne poklanja, već prodaje oružje: „Naš posao je da zarađujemo što je moguće više. Oborili smo rekorde prošle godine i verujem da ćemo ove prodati još više oružja“, naglasio je on.

Aleksandar Radić objašnjava da se u proceduri donošenja odluke o prodaji oružja izuzetno vodi računa o spoljno-političko-bezbednosnom elementu, odnosno, da li se narušava bezbednost zemlje u koju se ono šalje, ali dodaje da to u praksi nije uvek moguće primeniti. Kada bi se izvoznici striktno držali pravila da ta zemlja mora da bude stabilna i demokratski potpuno uređena, onda bi naoružanje kupovalo samo nekoliko najrazvijenijih zemlja. Zato Srbija o tome odlučuje u skladu sa globalnim političkim trendovima, kaže naš sagovornik.

„Da budemo otvoreni, ako Vašington kaže da je neka zemlja na zelenoj listi, onda je tako i oko toga nema rasprave. Vodi se računa i o drugim zemljama, vodi se računa o stavu Rusije kao zemlje sa posebnim statusom za nas. Naravno da neće doći do situacije u kojoj će neko imati ideju da odobri dozvolu za izvoz u zemlju prema kojoj, u ovom trenutku, Ruska Federacija ima negativan stav“, objašnjava Radić.

Srpski "super vojnici"

On navodi primer Saudijske Arabije koja je 2013. godine bila na crnoj listi. Jedna naša firma je dobila mogućnost da zaključi posao od 300 miliona dolara, stav države je bio da ne može da proda, ali se nedugo zatim promenio. Razlog je u tome što je postignuta saglasnost velikih sila da Saudijska Arabija treba da dobije naoružanje.

„S jedne strane, reč je o tvrdokornom, represivnom režimu, zatim o ratu koji vode u Jemenu, uz sve to, ima mnogo dokaza da su u kontaktu sa paravojnim formacijama u Siriji, ali stav Vašingtona je da se naoružanje izvozi u Saudijsku Arabiju. Izvozi ga i London, a s druge strane, ruska industrija ima velike ugovore s njima. Čak je, za razliku od Zapada, spremna da im proda licence i osposobi lokalne fabrike za proizvodnju naoružanja i vojne opreme“, tvrdi ovaj vojni analitičar.

Za kamerunski bataljon za brze intervencije poslednjih godina je stizalo francusko oružje najnovije proizvodnje. Uskoro stiže i novi kontingent vozila, zatim američko, izraelsko i srpsko naoružanje.

Ako Ujedinjene nacije utvrde da su kamerunski vojnici izvršili genocid, obustaviće izvoz naoružanja i vojne opreme u ovu zemlju, a tada ni Srbija neće izvoziti naoružanje u Kamerun.  

Komentar