Izrael je evakuisao skoro 800 (a prema nekim drugim podacima preko 400) pripadnika i članova porodica „Belih šlemova“ iz jugozapada Sirije u Jordan, odakle će kasnije biti transportovani u Veliku Britaniju, Kanadu i Nemačku. Portparol izraelskog Ministarstva spoljnih poslova Emanuel Nahšon potvrdio je da je Izrael evakuisao pripadnike „Belih šlemova“ i njihove porodice na zahtev SAD, Kanade i evropskih zemalja.
Zašto ih Amerika neće kod sebe?
Šta znači ovo evakuisanje „Belih šlemova“, koji će ostati zapamćeni po brojnim medijskim manipulacijama tokom sukoba u Siriji? Da li je to fijasko čitavog tog projekta?
Istoričar i publicista Nemanja Starović kaže za Sputnjik da se sve mora posmatrati u kontekstu opšteg razrešavanja situacije na jugu Sirije jer je činjenica da je redovna vojska pod kontrolom vlade u Damasku ovladala skoro kompletnim područjem na jugozapadu Sirije, da su eliminisana područja pod kontrolom pobunjenika i da za takvu organizaciju kao što su „Beli šlemovi“ na tom prostoru nema mesta.
„Činjenica da su oni prevashodno uz pomoć Izraela evakuisani na teritoriju Izraela i Jordana govori o tome da su za određene centre moći na Zapadu oni izuzetno važni i da su odigrali ulogu koju su imali za njihov račun. Posebno je interesantno to što SAD nisu prihvatile da na svoju teritoriju prime niti jednog pripadnika te organizacije“, napominje Starović za Sputnjik.
Volonterska grupa „Beli šlemovi“ tvrdi za sebe da je nevladina organizacija koja ima za cilj zaštitu sirijskih civila. Međutim, predsednik Sirije Bašar el Asad smatra da je ova grupa povezana sa terorističkom organizacijom Al Kaida. Nemanja Starović podseća da su „Šlemovi“ formirani 2014. uz prvobitnu obilatu finansijsku podršku vlade u Londonu veličine desetina milijardi dolara, a kasnije su se tom izdašnom finansiranju pridružile i SAD i države poput Danske, Nemačke, Holandije, Japana.
„Sami ’Beli šlemovi‘ su se hvalili da unutar svoje organizacije imaju čak 3.000 volontera, da je oko 200 njih izgubilo život, a da su sa druge strane oni zaslužni za spasavanje života čak preko 100.000 ljudi. Dokumentarni film koji je o njima snimljen je dobio Oskara 2017. za najbolji dokumentarni film u toj godini“, navodi Starović.
Civilna zaštita sa opasačem?
S druge strane, dodaje taj istoričar, ono što predstavlja ozbiljnu kritiku njihovog rada jeste da iako oni plediraju da predstavljaju nekakvu sirijsku civilnu zaštitu, oni ni u kom slučaju nisu neutralni u svom delovanju na terenu, što bi taj naziv podrazumevao, već su izuzetno blisko povezani sa pobunjeničkim snagama koje legitimna vlada u Damasku smatra teroristima.
„U više navrata je dokazano da su oni snimali režirane klipove spasavanja ljudi, dakle da se ne radi o autentičnim snimcima već o pažljivo insceniranim događajima koji su potom plasirani u svetsku javnost kao autentični snimci, što ni u kom slučaju ne može da služi na čast takvoj organizaciji. Ono što je možda još gore od toga jeste to što postoje ozbiljne optužbe da su u više navrata asistirali u prikrivanju ubistava zarobljenika, dakle pripadnika zvanične sirijske armije i drugih snaga koje stoje uz vlast u Damasku, što predstavlja zaista ozbiljne optužbe“, precizira Starović.
Vlasti u Damasku, kao i njihovi saveznici u Moskvi i Teheranu, podseća dalje naš sagovornik, izneli su ozbiljne optužbe na račun takozvanih „Belih šlemova“ — da su odigrali ključnu ulogu u sprovođenju određenih operacija pod lažnom zastavom. To se pre svega tiče navodnih hemijskih napada koje je režim u Damasku tobože sproveo protiv pobunjeničkih snaga među kojima se svakako kao najvažniji po svojim posledicama ističe navodni napad na enklavu Istočna Guta u aprilu 2018. godine.
Snimak „Belih šlemova“, koji ti navodno potvrđuje, za SAD, Francusku i Britaniju bio opravdanje da izvrši raketne udare na Siriju 14. aprila. Podsećanja radi, Stejt department pokriva trećinu budžeta „Belih šlemova“.
„Brojni snimci su dokazali da načini njihovih reakcija, oprema koju su prikazali na fotografijama, ne odgovara načinu na koji se tretiraju žrtve hemijskog napada i da se zaista radi o nekoj vrsti medijske manipulacije, a u tome su konačno svedočili i sami ljudi uključujući i decu koja su se nalazila na tim snimcima a koji su prvobitno obišli planetu“, podvlači Starović.
Važnija vest dezangažovanje Amerike
Kad se sve to sabere, Starović naglašava da je jasno da je reč o veoma kontroverznoj organizaciji koja je odigrala važnu ulogu tokom sirijskog građanskog rata, ali imajući u vidu da više nema govora o ostvarenju ciljeva pobunjenika iz 2011. i 2012. godine, i njihova uloga u tom građanskom ratu je faktički okončana.
Prema najnovijim informacijama, jedna grupa sirijskih „Belih šlemova“ ipak nije uspela da stigne do granice tokom evakuacije iz jugozapadnog dela Sirije. Moguće je, pretpostavlja Starović, da će neki ogranak te organizacije nastaviti da deluje u regionu Idliba, koji je još pod kontrolom različitih frakcija pobunjenika. Ali i ovo njihovo povlačenje sa terena ide u prilog tezi da je njihova misija okončana, i to, ističe Starović, ne previše uspešno.
Da je projekat okončan, prema oceni sagovornika Sputnjika, govori i činjenica da su SAD ne tako davno, u maju, saopštile da prekidaju direktno finansiranje „Belih šlemova“, te da će ono biti nastavljane samo kroz neke druge šire, multilateralne programe.
Portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova prokomentarisala je tada kao „neverovatnu“ vest o tome da su SAD obustavile finansiranje nevladine organizacije „Beli šlemovi“, koju Moskva optužuje da je širila dezinformacije o primeni hemijskog oružja u Siriji.
„Danas se dogodila neverovatna vest — Stejt department je obustavio finansiranje ’Belih šlemova‘. A zašto? Nisu im se svideli poslednji snimci? Ili postoje drugi razlozi? Ruku na srce, bilo bi lepo znati koliko su dobijali para od američke Vlade, ali i od vlada drugih zemalja, pre svega od onih koji su nedavno raketirali Siriju. To bi objasnilo kako funkcioniše taj mehanizam stvaranja neistinitih informacija“, rekla je ona.
Prema rečima Nemanje Starovića, američka strategija vodi ka postepenom dezangažovanju. „Vidimo da konkretna stvar oko koje su se dogovorili Putin i Tramp u Helsinkiju jeste koordinacija politike na području Sirije gde su se i Amerika i Rusija saglasile da je potrebno prepustiti veći deo teritorije kontroli vlasti u Damasku, a sa druge strane obezbediti sigurnost Izraela kroz insistiranje na povlačenju iranskih snaga“, zaključuje Starović.