Kako Velika Britanija može da osnaži kandidate i pretendente na članstvo u EU organizujući samit Zapadnog Balkana kada je pre samo nekoliko dana britanska kraljica odobrila zakon o „bregzitu“.
U Londonu će se 10. jula okupiti premijeri Albanije, Srbije, Crne Gore, BiH, Makedonije i samoproglašenog Kosova, ali i više država EU — Austrije, Hrvatske, Francuske, Nemačke, Italije i Slovenije. Reč je o petom samitu koji je prvi put održan 2014. u okviru Berlinskog procesa koji je inicirala nemačka kancelarka Angela Merkel upravo s idejom efikasnije saradnje budućih članica EU.
Svesna paradoksalne situacije Vlada Velike Britanije je pokušala da predupredi pitanja saopštenjem na svom sajtu, objasnivši da je pred izlazak iz EU zainteresovana za Zapadni Balkan u želji da on bude snažan, stabilan i prosperitetan.
Ili, kako je to objasnio britanski ambasador u Srbiji Denis Kif Velika Britanija napušta EU, ali ne napušta Evropu i vrednosti i interese koje deli već desetinama, negde i stotinama godina.
Zašto se zapravo Britanija bavi napretkom Zapadnog Balkana na putu ka EU iz koje je izašla upravo kako Unija ne bi kočila njen prosperitet? Na to pitanje Sputnjika, dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Londona Siniša Ljepojević slikovito odgovara: „Da sudovi drže vodu“.
„Balkan, odnosno ove zemlje koje nisu članice EU sada su jedini prostor gde Britanci mogu da pokazuju mišiće jer od sledećeg marta više nisu u EU. Potrebno im je prisustvo u ovom delu Evrope, jer oni posle izlaska iz EU imaju samo NATO i Zapadni Balkan“, ističe Ljepojević.
Prema njegovoj oceni reč je, takoreći, o svojevrsnom „pablik rilejšenu“, o dnevnopolitičkom blefu, poput onog o slanju 40 vojnih specijalaca, obaveštajaca, zbog navodne brige Britanije za sudbinu BiH, kaže sagovornik Sputnjika.
Apsolutno je isti slučaj i sa samitom o Zapadnom Balkanu koji je, prema oceni Ljepojevića, na nivou diplomatske simbolike, da bi se pokazalo da je Britanija i dalje u igri, navodno brinući o tom nestabilnom regionu.
Odličan poznavalac prilika u Britaniji, koji je upravo odatle stigao, ukazuje da je taj samit, bez prave teme, sa opštim mestima od ekonomije i bezbednosti, do politike, površno organizovan. Putem interneta su, kaže, kontaktirali učesnike i pozivali ih da daju svoj doprinos predlažući ideje. S obzirom na to što je moglo da se sazna proteklih dana, samit će, smatra on, uglavnom biti posvećen sporazumu Makedonije i Grčke kao primeru saradnje među država Zapadnog Balkana.
Ljepojević ukazuje i na još jedan razlog zbog kojeg se Britanija prihvatila domaćinstva ovog samita koji se organizuje u okviru takozvanog Berlinskog procesa, iako Britanija formalno više nije ni njegov deo. Žele da upute poruku da su tu iako napuštaju EU.
Ipak, poznavalac britanskih prilika ukazuje da je reč o održavanju privida o prisustvu.
On tako vidi i najavu slanja 40 specijalaca u Bosnu i Hercegovinu, zapitavši kako 40 vojnika, koji sede sa slušalicama na ušima, mogu da spreče bilo čiji uticaj, a kamoli Rusije. Podseća i da su u završnici Svetskog fudbalskog prvenstva u Rusiji sada opet plasirali priču o dvoje otrovanih Engleza navodno istim novičokom kao u slučaju Skripalj. Ta priča je, kako kaže, već propala, jer je toliko naivna i netalentovano složena da u nju više niko ni u Britaniji ne veruje.
„Samit o Zapadnom Balkanu u Londonu je jedna politička gimnastika, održavanje privida o prisustvu, koja treba da pokaže navodnu brigu za ovaj region i da pošalje poruku, pre svega Nemačkoj, ali i Francuskoj: ’Mi izlazimo iz EU, ali mi smo i dalje tamo prisutni‘“, zaključio je Ljepojević.