Prema oceni analitičara Američke banke, danas smo svedoci dva činioca koja bi mogla da utiču na to da imamo „teške godine“. Dok raste vrednost akcija usled optimizma rasta američke privrede, dotle se tržišta u razvoju raspadaju pod snažnim dolarom, smatra strateg banke Majkl Hartnet. Sve to je slično situaciji iz 1998. godine, upozorava on.
Da li je realnost zaista tako sumorna i to tek što se svetska privreda posle 10 godina mučenja nekako izvukla iz globalne ekonomske krize koja ju je pogodila 2008. godine?
Analitičar ruske firme za konsalting „Finam“ Sergej Drozdov smatra da je scenario kolege iz Banke Amerika moguć, ali i napominje da do toga sigurno neće doći ove godine, ali bi tome mogli da prisustvujemo već u narednoj.
On kao jedan od znakova krize vidi i visoku cenu nafte kojoj neki predviđaju rast i do 90, pa i celih 100 dolara za barel zbog situacije sa Iranom.
Drozdov ukazuje i da bi spoljni dug američkih kompanija takođe mogao da bude okidač za krizu.
Ekspert primećuje prilično interesantnu činjenicu na američkoj berzi — velika je količina ponovnog otkupa hartija od vrednosti od strane korporacija i to sa „velikodušnim“ dividendama. Međutim, on napominje da će, prema rezultatima stres testova Feda, dve od šest najvećih banaka sa Volstrita — Goldman Saks i Morgan Stenli — morati da zamrznu dividende i otkupe akcije na sadašnjem nivou.
„Izgleda da vodeći menadžeri shvataju da je kraj negde blizu, a pokušavaju da novac preusmere u dividende i otkupe hartija od vrednosti“, kaže Drozdov.
I urednica „Ekonometra“ i magazina „Biznis“ Radojka Nikolić smatra da o krizi u ovoj godini ne može biti reči, na šta upućuju dosadašnji pokazatelji.
Uz ogradu da je sve moguće u dinamičnom svetu u kome živimo, gde je sve povezano i sa politikom, ona ipak ocenjuje da trenutna situacija teško može da bude kapisla za novu krizu kakva je čitav svet pogodila 2008. godine.
„Parcijalno se javljaju krize u pojedinim segmentima, na pojedinim kontinentima, u različitim segmentima poslovanja i oblastima, ali ovaj oblik krize kakav se dogodio 2008. godine, koji je krenuo iz bankarskog i sektora osiguranja, a preslikao se i na realni sektor i pogodio privrede svih zemalja, teško je očekivati da može na taj način da se ponovi“, kaže Nikolićeva za Sputnjik.
Ona napominje da su krajem prošle godine predstavljeni rezultati o poslovanju malih i srednjih preduzeća u EU, koji i u zemljama Unije stvaraju najveći deo BDP-a i analiza je pokazala da je tek početkom 2017. godine privreda došla na nivo poslovanja koji je imala pre krize 2008. godine.
Nikolićeva je ukazala na procene svih relevantnih međunarodnih institucija, Svetske banke, MMF-a, IBRD, prema kojim će, ne samo ova biti godina uspeha i dobrog razvoja, nego i 2019. i 2020. godina. Ove godine globalna ekonomija bi trebalo da poraste 4,0 odsto, što je vrlo visoko, a procene su da će sledeće godine biti čak 5,0 odsto, napominje ona.
Međutim, dodaje da je čula i zanimljivu opservaciju prvog čoveka „Erste grupe“ kada je ona sumirala prošlogodišnji dobar rezultat, čiji se profit meri milijardama evra. Iako su očekivanja dobra i za narednu godinu, na pitanje da li je moguće da se ipak pojavi neka kriza, njegov odgovor je bio da je ona moguća.
Rečeno je, doduše, da je oni ne vide za godinu, dve, ali da u perspektivi uvek morate da računate da negde može da se pojavi neki problem.
„Ovoga puta, kriza bi mogla da dođe opet iz sektora nekretnina, kao što se to već dogodilo 2008. godine, a drugi sektor od koga se potencijalno plaše da bi mogao da eksplodira su kriptovalute“, prenosi sagovornica Sputnjika ocenu čelnika „Erste grupe“.
Mišljenja i drugih bankarskih grupacija se uglavnom podudaraju, sa tim da su ovo godine razvoja, ali da se svi pribojavaju da geopolitička situacija ne bude uticala na to.
„Kada je reč o svetskoj krizi, uglavnom je vide ponovo u tom velikom usponu tržišta nekretnina i kroz kriptovalute koje potencijalno mogu da budu balon koji može da eksplodira“, precizirala je Nikolićeva za Sputnjik.