Evropska unija pokrenula je novu proceduru protiv Poljske zbog sporne reforme pravosuđa, koja će danas biti okončana usvajanjem Zakona o Vrhovnom sudu koji predviđa prevremeno penzionisanje gotovo 40 odsto sudija u toj zemlji.
Brisel je otvorio opsežnu istragu o vladavini prava u Poljskoj, jer smatra da ta mera podriva princip nezavisnosti pravosuđa, a ovaj potez Poljske mogao bi da rezultira ukidanjem prva glasa Varšavi u institucijama unije.
Dušan Proroković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu smatra da su dešavanja u Poljskoj dokaz političke krize u EU, koja sada dobija sasvim novu dimenziju. Do sada smo imali sukobljavanja po horizontali, između država članica, oko izbegličkih kvota, raspodele budžeta, bezbednosnih politika, ali ona sada prerasta u sukob po vertikali, odnosno po dubini i tiče se same suštine funkcionisanja Evropske unije, kaže Proković.
„Velike zemlje, pre svih Nemačka i Francuska, navikle su da vrše pritisak na manje uticajne države preko treće i tzv. četvrte grane vlasti. Nova Vlada najavila je pre godinu i po kako će razgrađivati taj vertikalni mehanizam uticaja Evropske unije na Poljsku. Formalno pravno posmatrano, ne vidim neki veliki problem u promeni zakona, ali Francuska i Nemačka to očigledno shvataju kao političku poruku i sukob po vertikali evropskih integracija koji može imati nesagledive posledice“, kaže Proroković.
Iako je i ranije bilo povremenih sankcija za pojedine zemlje unije koje nisu do kraja dosledno pratile politiku Brisela, one su se uglavnom odnosile samo na pojedine institucija i imale su ograničen rok dejstva. Međutim, Poljska bi mogla da bude „kažnjena“ ukidanjem prava glasa Varšavi u institucijama EU. Bio bi to presedan, jer se nešto takvo nije dešavalo u prošlosti, kaže Proroković.
„Verovatno bi se politički rat između Brisela i Varšave produbio, a kako bi sve to u nekoj bližoj perspektivi teklo, u ovom trenutku ne mogu da predvidim. Ono što je izvesno jeste da Vlada Poljske ne namerava da odustane od proklamovanih ciljeva koje je premijerka Šildo definisala u prethodnom periodu. Posle seta medijskih zakona, oni su prešli da uređuju oblast pravosuđa i Briselu će biti vrlo teško da pronađe adekvatan odgovor na te postupke, a da ne dođe do eskalacije krize“, ocenjuje sagovornik Sputnjika.
Na pitanje da li će neka od zemalja unije podržati Poljsku, jer, da podsetimo, Mađarska je podržala Varšavu u više navrata, kao i Poljska nju, na različitim instancama evropskih institucija, Proroković kaže da očekuje nove kandidate koji će podržati Poljsku.
„Ne bih ih delio na države koje će podržati ovaj potez Poljske, pre bih sagledavao koje političke grupacije i stranke će stati na njenu stranu“, ističe Proroković.
On očekuje podršku Poljskoj iz svih zemalja članica unije, s tim što će je, kako kaže, negde podržati vladajuće strukture, to će biti u manjoj meri, a u većoj meri će biti izražena podrška opozicije u nizu država.
Evropska komisija saopštila je da je „spremna da nastavi dijalog o vladavini prava“ uprkos otvaranju kaznene pravne procedure.