Stradalima su počast odali Udruženje „Jadovno 1941.“ iz Banjaluke, koje je i organizator današnjeg obeležavanja, potomci i poštovaoci žrtava iz Srbije, Republike Srpske, Hrvatske, Slovenije.
Nad Šaranovom jamom na Velebitu služen je parastos za 38.010 pravoslavnih Srba koji su stradali u ovom logoru.
Nakon parastosa, prisutni, među kojima i srpski član Predsedništva BiH Mladen Ivanić, položili su vence i cveće.
Ivanić je, obraćajući se prisutnima, naveo da smo se okupili danas u Jadovnu kako bismo iskazali poštovanje prema onima koji su ovde surovo ubijeni.
„Dolazeći ovamo, ovim putevima, razmišljao sam o kolonama tih ljudi koji su dovedeni iz raznih krajeva i ovde pogubljeni samo zato što su bili ljudi koji su drugačije mislili, drugačije se molili“, kazao je Ivanić.
Rekao je da to nikada ne treba zaboraviti, te da je Jadovno prostor gde je sve, što se u NDH događalo, zapravo počelo.
„Bilo je slučajeva i ranije, ali ovo je bio simbolično početak jednog velikog stradanja srpskog naroda, Jevreja, sa ovih prostora. Ali ovo je i dalje mesto koje nema tu težinu, koju treba da ima i u našim školama, i u udžbenicima, i u mestima sećanja. Narod koji ne poštuje svoje žrtve, ima ozbiljan problem, i mi kao narod ovom mestu moramo dati mnogo veći značaj“, kazao je Ivanić.
Predsednik Udruženja „Jadovno 1941.“ Dušan Bastašić kazao je da je ovo deveta godina kako se Dan sećanja na Jadovno obeležava, te da se i danas malo zna o stradanju u ovom logoru za vreme NDH, koja je, prema njegovim rečima, bila država u punom kapacitetu.
Dodao je da je ovaj logor preteča Jasenovca, te da je nakon njegovog zatvaranja u Jasenovac prebačeno 2.000 preživelih.
Kako je naveo, u logoru je, prema istraživanjima, za samo 132 dana nastradalo 38.000 Srba i 2.000 Jevreja, kao i jedan broj antifašista.
„Teško je zamisliti tu brojku. To su vam dve pune beogradske Arene, strašna brojka. Do 2010. godine znali smo za samo dva mesta stradanja, dve kraške jame, a do sada smo uspeli da nađemo 11 jama. Kod njih pet postavili smo pet krstova, a danas ćemo postaviti i šesti“, kazao je Bastašić.
Dodao je da je ohrabrujuće što nijedan od krstova nije oskrnavljen, a, kako kaže, mogli su biti.
„To nam budi nadu da se vrtlog zla polako smiruje i da ćemo ući u nekakve mirnije vode zarad bolje budućnosti naše dece, kojem god narodu da pripadaju“, kazao je Bastašić.
Naveo je da je Dan sećanja na Jadovno inače 24. juna, te da je taj dan određen zato što su sabirni logori na Velebitu i Jadovno dosegli svoje granice, a logor na Pagu primio je tada svoje prve zatočenike.
Ceremonija obeležavanja u Jadovnu kasnila je oko sat i po vremena, jer je na granici uhapšen jedan čovek iz Banjaluke, a Bastašić je kazao da su svi putnici iz Republike Srpske i Srbije bili uredno prijavljeni.
„Hrvatska policija je smatrala da jednog od njih treba izvesti iz autobusa i privesti. Nemam tačnih informacija o čemu se radi, znam samo da se radi o čestitom čoveku koji je ovde danas trebalo da bude deveti put“, kazao je Bastašić.
Obeležavanje stradanja u ovom logoru nastavljeno je „hodočašćem mučeničkom stazom jadovničkom“ uzbrdo oko 7,5 kilometara do mesta nekadašnjeg sabirnog logora Jadovno u Čačića Dolcu.
Nedaleko od mesta na kom je bio logor, kod devastiranog spomenika podignutog na betonskoj ploči kojom je pokrivena jama u kojoj su i danas posmrtni ostaci žrtava, postavljen je drveni Časni krst i služen kraći pomen.
Hodočašće je završeno kod Časnog krsta u Čačića Dolcu koji je podignut 2012. godine, a prisutni će u povratku obići Memorijalni centar „Nikola Tesla“ u Smiljanu.
Tanjug