„Sada su u Bugarskoj, Srbiji i Mađarskoj usvojene odluke o razvijanju nacionalnih mreža za transport gasa. U skladu s tim, Bugarska je usvojila odliku o razvijanju svoje mreže za transport gasa i to je zona odgovornost bugarskog operatera i regulatornog tela za transport gasa“, objasnio je Miler.
On je istakao da su te odluke usvojene strogo u skladu s aktuelnim evropskim zakonodavstvom u oblasti energetike.
„Zbog toga gas preko 'Turskog toka' početkom 2020. godine, nakon što bude pokrenut gasovod, može da potekne transportnim sistemom Bugarske, Srbije i Mađarske“, rekao je Miler.
Prema njegovom mišljenju, tempo rasta turskog tržišta ne dovodi u pitanje to da oba kraka „Turskog toka“ treba da budu namenjena isporukama gasa Turskoj.
„Prošle godine smo imali maksimalan obim isporuka gasa Turskoj – 29 milijardi kubnih metara gasa. Danas govorimo o godišnjim ugovorenim količinama, koje su 30 milijardi kubnih metara gasa. U skladu s tim, ako uzmemo u obzir projektovani kapacitet jednog cevovoda 'Turskog toka' (15,75 milijardi kubika), jasno je da je on veći od 50 odsto. Ako pretpostavimo da će veoma brzo tursko tržište porasti za još 50 odsto, mislim da su to verovatno neka veoma, veoma optimistična očekivanja“, objasnio je Miler.
Miler je naveo da će pokretanje i prvog i drugog kraka „Turskog toka“ biti do kraja 2019. godine.
Što se tiče mogućnosti izgradnje cevovoda koji bi direktno prenosio gas u Bugarsku, Miler je naveo da su za to neophodne stoprocentne garancije te zemlje i Evropske komisije.
„Bugarska je pre nekog vremena sama zaustavila taj projekat. Znate da smo imali finansijske gubitke i u vezi s tim pitanjem smo i dalje u sudskom procesu. Naravno, ne želimo da se ponovi takva situacija. Zbog toga, ako je i moguća izgradnja cevovoda koji bi direktno prenosila gas do Bugarske preko Crnog mora, onda su bez sumnje potrebne čvrste, stoprocentne garancije Evropske komisije i Bugarske“, zaključio je Miler.