Grčka i Makedonija 17. juna postigle su dogovor o obustavljanju spora oko imena Makedonije, koji traje gotovo četvrt veka.
Prema tom sporazumu bivša jugoslovenska republika trebalo bu ubuduće da se zove Republika Severna Makedonija, čime bi se razlikovala od severnogrčke provincije Makedonije i Antičke Grčke. Zauzvrat, Atina ubuduće neće blokirati put zemlje ka NATO i Evropskoj uniji.
Na samitu EU koji se 28. i 29. juna održava u Briselu početak pregovora sa Makedonijom mogla bi da blokira Francuska, piše bečki list „Standard“ i upozorava da bi to moglo da ugrozi rešenje spora oko imena.
„To bi gotovo značilo ubijanje kompromisa u vezi sa imenom koji su postigle Grčka i Makedonija“, kaže za bečki list šef Centra za jugoistočnu Evropu sa Univerziteta u Gracu Florijan Biber. On podseća da je u Makedoniji na jesen u planu referendum i ocenjuje da je „teško zamisliti da će ishod biti pozitivan, ukoliko EU ne nagradi postignuti dogovor“.
Bečki list ocenjuje da makedonskoj nacionalno-konzervativnoj opoziciji u tom slučaju neće biti teško da vrbuje ljude da ne podrže sporazum u vezi sa imenom, zato što će moći da kažu kako se i pored odustajanja od simbola identiteta ništa ne menja. „To bi bio težak udarac za reformsku politiku na Balkanu“, kaže Biber i dodaje da bi time „Francuska postala nova Grčka za Makedoniju“.
„Standard“ podseća i na to da je Makedonija od 2005. godine kandidat za članstvo, ali da ju je na putu ka EU do sada blokirala Grčka, te da bi u slučaju da Francuska uloži veto, ona i dalje bila sprečena da pristupi EU i NATO-u.
„Vlada predsednika Emanuela Makrona do evropskih izbora 2019. godine kategorički odbija sve korake ka daljem proširenju. To ima veze s tim što se liberalno nastrojeni šef države boji jačanja uticaja neliberalnih istočnoevropskih zemalja, kao što su zemlje Višegradska grupe. Makron želi da u važnim zemljama EU na vlasti ostanu proevropske stranke i zato traži da se ne odobre dalji pregovori o proširenju. Pored toga, u mnogim zemljama EU još nisu shvatili da je politika proširenja na Balkanu povezana sa strogim uslovima. Mnogi reformski koraci, poput obimne demokratizacije u Makedoniji ili reforme pravosuđa u Albaniji, uopšte se ne uzimaju u obzir. U pitanju je sveukupna politika uslovljavanja EU i proširenje samo po sebi.“
Stručnjak za jugoistočnu Evropu Tobias Flesenkemper sa Evropskog instituta CIFE iz Nice za bečki „Standard“ ocenjuje: „Evropski savet ima obavezu da se pridržava kriterijuma koje je postavio i time da prikladno podrži napredak koji je ostvaren u zemljama. Ako to ne učini, trajno šteti verodostojnosti svoje politike. Ukoliko se ove sedmice ne pošalje signal da su se napori isplatili, uništava se proces proširenja“.
Kurc i Zaev pozivaju Makrona da ne blokira Makedoniju
Austrijski kancelar Sebastijan Kurc i njegov makedonski kolega Zoran Zaev apelovali su na predsednika Francuske Emanuela Makrona da se ne protivi otvaranju pristupnih pregovora sa Skopljem.
Kurc je na zajedničkoj konferenciji za štampu izrazio nadu da će predsednik Francuske u tom smislu doneti „proevropsko rešenje“.
Kako je objasnio, ne radi se o pristupanju EU, već isključivo o otvaranju pristupnih pregovora, što je, smatra, Makedonija zaslužila.
Blokada bi, prema njegovim rečima, imala posledice na referendum o rešenju spora u vezi s imenom makedonske države i ujedno bi mogla uticati negativno na čitav region.
U obraćanju novinarima, Kurc je već koristio novi naziv „Severna Makedonija“.
Zaev je kazao da razume unutrašnju debatu u Francuskoj, kao i debatu koja postoji u celoj EU, ali i da podržava razvoj i reformu Evrope, dodajući da Makedonija ne traži da odmah bude primljena u Uniju.
Otvaranje pristupnih pregovora, prema njegovim rečima, podstaklo bi motivaciju u zemlji za nastavak reformi.
„Makedonci su to zaslužili“, podvukao je Zaev.
On je izrazio uverenje i da će Parlament, nakon odbijanja predsednika da potpiše sporazum o rešenju spora sa Grčkom, i u drugom pokušaju uspeti da obezbedi apsolutnu većinu i da ratifikuje dokument.
Zaev je čak uveren da će ovog puta u Parlamentu za sporazum biti još veći broj poslanika.
Dojče vele, Tanjug