Trampa odavno optužuju za njegove „ruske veze“, a ova kampanja nanosi značajne štete i ovako veoma poljuljanim rusko-američkim odnosima. Možda to ne bi bilo važno da se ovde ne radi o dve moćne svetske sile. Međutim, ovakve okolnosti posredno štete i dovode u pitanje bezbednosnu situaciju u celom svetu. Stoga ne čudi što je još jedna u nizu najava da će doći do susreta Trampa u Putina podigla prašinu, ali i probudila nade. Ipak, pitanje je šta se realno može očekivati od jednog takvog susreta, koji je najavljen kao prvi pravi sastanak dva lidera u formatu „oči u oči“.
Pre svega, siguran sam da takav susret iziskuje veoma ozbiljnu pripremu, kaže za Sputnjik Mihail Smolin, zamenik direktora Ruskog instituta strateških istraživanja.
„Kao drugo, mislim da američka strana nije zapravo spremna na takav susret, jer kao i svaki put do sada, kada se radi o uzajamnim odnosima SAD i Rusije, američka strana iznosi nekakve preliminarne uslove. Drugim rečima, od Rusije se očekuje da preda Krim, pa potom da prestane da pomaže Siriji, onda da digne ruke od stanovništva DNR-a i LNR-a, ali i da se pred celim svetom izvini za ko zna šta, itd. Ako se od druge strane ovako nešto traži, onda su to ultimatumi i u tom slučaju pregovori nikuda ne vode, jer se od Rusije očekuje da u startu kapitulira. Do sada smo videli da Putin ne pristaje na ucene“, zaključuje Smolin.
Naš sagovornik dodaje da Rusija vodi svoju suverenu politiku bez obzira na brojne i redovne ucene od strane SAD, NATO-a, pa i EU. Smolin zaključuje da pregovori mogu biti uspešni samo ako se Zapad odrekne takvog stava prema Rusiji.
„Ključna reč je ovde ’protivrečnost‘, odnosno prevrtljive izjave kako Trampa, tako i njegovog aparata. Teško je shvatiti kako oni uopšte formulišu svoje stavove, deluje da ne postoji jedinstvena pozicija. To zbunjuje, jer bez obzira što zidine Kremlja imaju ’mnogo kula‘, Rusija, njen predsednik i čitav državni aparat ipak nastupaju jedinstveno. Mi svoje stavove istovetno definišemo i ne menjamo izjave i poglede na ključna pitanja spoljne politike. Ako SAD žele kvalitetne pregovore sa Rusijom, onda se i njihova retorika mora drastično promeniti“, ističe Smolin.
O samom susretu, Tramp i Putin su se načelno dogovorili u martu tokom telefonskog razgovora. Od onda su oba predsednika otvoreno isticali da nije došlo do pomaka po tom pitanju. Ipak, deluje da je Tramp odnedavno počeo posredno, svojim izjavama, da stavlja do znanja da su sa njihove strane počele pripreme za bezmalo istorijski susret sa Putinom. Prvo je u Kanadi tokom susreta grupe G7 šokirao lidere evropskih država svojim izjavama da je neophodno vratiti Rusiju u veliku osmorku, a potom je javno najavio mogući sastanak sa ruskim predsednikom već koliko ovog leta.
Ukoliko do ovog susreta zaista dođe, to će biti prvi pravi sastanak dva lidera, a ne kao do sad na marginama nekih velikih sastanaka, ili ’s nogu‘ u pauzi svetskih samita, itd, kaže za Sputnjik politikolog i stručnjak za SAD Mihail Sineljnikov Orišak. Naš sagovornik dodaje da potreba za ozbiljnim i dubokim razgovorom Trampa i Putina odavno postoji, kao i da se uvek pred takve susrete moraju obaviti ozbiljne i temeljne pripreme. Politikolog priznaje da je pred ranije susrete dva predsednika bio skeptičan, kao i da ako sad dođe do samita, ne bi trebalo padati u euforiju.
„U Rusiji su često pogrešno tumačili Trampove reči kada je stavljao do znanja da nije protiv ’pregovora sa Rusijom‘. Mnogima promiče činjenica da Amerikanci smatraju da su pregovori uspešno obavljeni onda kada od kolača oni dobiju dve trećine, a ne kada je raspodela pola- pola, odnosno na obostrano zadovoljstvo. Kada Tramp kritikuje Obamu, on drugim rečima kaže: ’Obama nije uspeo da ubedi Rusiju, a ja mogu i to po mojim kriterijumima i uslovima‘. On kao da kaže: ’Hoću da Rusija radi ono što joj ja kažem‘. Takva retorika ne može biti primenjena iz perspektive pregovora lidera dve velike države. Zato sam skeptičan povodom ishoda pregovora uz aktuelne stavove američke strane“, ističe Sineljnikov Orišak.
Samit dva lidera će najverovatnije biti održan u Beču. Kako piše „Tajms“, pozivajući se na izvore iz Vlade Velike Britanije, američki državni službenici žele da do susreta dva predsednika dođe ili do samita NATO-a u Briselu u julu ili posle Trampove posete Velikoj Britaniji, koja je planirana odmah nakon sastanka Alijanse.