Alarmantno: Mnoge životinje zamenile dan za noć zbog samo jednog živog stvora

Lavovi, tigrovi i medvedi sve više postaju prave noćne ptice, a uzrok njihovog prelaska na noćni život su ljudi, pokazuje najnovije istraživanje.
Sputnik

Naučnici odavno znaju da ljudska aktivnost remeti ritam prirode, pri čemu, pored toga što postaju budniji i skraćuju vreme koje provode u potrazi za hranom, mnogi sisari neretko putuju u udaljene oblasti ili lutaju unaokolo ne bi li izbegli kontakt s ljudima.

Međutim, najnovijim istraživanjem, čiji su rezultati objavljeni u časopisu „Sajens“, utvrđeno je da čak i aktivnosti poput šetnje i kampovanja mogu da uplaše životinje i navedu ih da postanu aktivnije noću, prenosi AP.

Velikim afričkim sisarima preti izumiranje zbog ratova

„Možda mislimo da ne ostavljamo traga kada samo šetamo šumom, ali samo naše prisustvo može ostaviti trajne posledice“, kaže Kejtlin Gejnor, ekolog sa Univerziteta Berkli u Kaliforniji, koja je vodila istraživanje.

Gejnor i njene kolege analizirali su 76 studija koje su obuhvatile 62 vrste na šest kontinenata.

Među proučavanim životinjama bili su lavovi u Tanzaniji, vidre u Brazilu, kojoti u Kaliforniji, divlji veprovi u Poljskoj i tigrovi u Nepalu.

Istraživači su, naime, upoređivali koliko vremena ove životinje provode aktivne noću uz različite vrste ljudskog ometanja kao što su lov, šetnja i poljoprivreda. U proseku, tim je ustanovio da je prisustvo čoveka dovelo do porasta noćne aktivnosti životinja za oko 20 odsto, čak i kod životinja koje inače nisu noćne ptice.

Zaključci najnovijeg istraživanja su neobični jer „niko do sada nije obradio sve te informacije i analizirao ih na tako obiman način“, ističe Ana Benites Lopes sa Univerziteta Radboud u Holandiji, koja je radila reviziju studije.

Marli Taker, ekolog za Geteovog univerziteta u Frankfurtu, koja nije učestvovala u istraživanju, iznenađena je zaključkom da je bilo kakva vrsta ljudske aktivnosti dovoljna da sisari vide ljude kao pretnju.

Nestanak čovečanstva: Da li ćemo pojesti jedni druge?

„To je pomalo zastrašujuće. Čak i ako ljudi misle da ne pokušavamo namerno da utičemo na životinje, verovatno to činimo a da toga nismo svesni“, kaže ona.

Gejnor upozorava da će životinje koje se ne prilagođavaju dobro na mrak biti ugrožene, ali napominje da bi ovakva promena ponašanja mogla, takođe, da pomogne drugim životinjama da smanje direktne susrete s ljudima.

„Ljudi mogu da se bave svojim stvarima tokom dana, dok divlje životinje mogu da se bave svojim — noću. Na taj način, ljudi će deliti planetu sa mnogim drugim vrstama koje jednostavno preuzimaju noćnu smenu dok mi spavamo“, zaključuje ova naučnica.

Tanjug    

Komentar