Slučaj na kome je Podgorica razočarala Vašington i Brisel

Smjena generalne direktorke Radio-televizije Crne Gore (RTCG), Andrijane Kadije, koja je na koncu izazvala reakciju Evropske unije i Stejt departmenta, osim što je otvorila pitanje uređivačke politike Javnog servisa, čini se da još više ogoljuje mehanizam upravljanja Crnom Gorom.
Sputnik

Formalni zahtjev za razrešenje sada već bivše direktorke RTCG-a bio je navodno kršenje zakona zbog Ugovora o saradnji koji je RTCG potpisala sa nevladinom organizacijom „Centar za građansko obrazovanje“ (CGO), u okviru projekta koji finansira EU, a kojim je navodno dozvoljeno miješanje te NVO u uređivačku politiku javnog servisa.

S tim u vezi, nakon Kadijine smjene, odmah je reagovao Brisel saopštenjem koje potpisuje portparolka visoke predstavnice EU Maja Kocijančič, u kojem stoji da su „crnogorske vlasti ograničene svojim obavezama prema evropskim vrijednostima i standardima“, i da je „neprihvatljivo da se EU grant, koji podržava profesionalnost RTCG, zloupotrebljava kao argument da se otpusti menadžment“.

Takođe, sjutradan su se oglasile i Sjedinjene Američke Države, koje su saopštile da su doslovce „razočarane zbog smjene Andrijane Kadije, generalne direktorke crnogorskog javnog servisa RTCG“.

„Ova odluka podriva slobodu medija čija su reforma i očuvanje ključni za integraciju Crne Gore u evroatlantsku zajednicu“, navodi se u saopštenju Stejt departmenta.

Natovdan: Crna Gora dobila novo „crveno slovo“ u kalendaru

Naravno, smjenu direktorke RTCG-a Andrijane Kadije dio crnogorske i međunarodne javnosti tumači i kao vraćanje RTCG-a pod kontrolu Demokratske partije socijalista (DPS), pa su se tom činu najviše suprostavile najuticajnije nevladine organizacije u Crnoj Gori, kao i kompletna tzv. „građanska opozicija“.

Ipak, čitava farsa povodom tuče oko upravljanja nad crnogorskim javnim servisom u najmanju ruku nameće dva elementarna pitanja.

Prvo, da li je uopšte normalno da se uređivačkom politikom i kadrovskim rešenjima u nacionalnoj medijskoj kući jedne suverene države otvoreno bave treće zemlje? I dugo, (ako već odgovor na prvo pitanje u anesteziranom crnogorskom društvu mora biti potvrdan) — zar nije čudno da se oko kontrole RTCG već mjesecima tuku dvije frakcije kojima defakto upravljaju isti centri moći oličeni u EU i SAD?

U objašnjenju ovog, za mnoge zbunjujućeg sukoba, između DPS-a na jednoj i „građanske opozicije“ i uticajnih NVO na drugoj strani, reklo bi se da leži najprecizniji odgovor kako se suštinski zaista vlada i upravlja Crnom Gorom.

Crna Gora na vrhu neslavne liste, a toliko joj se dive

Naime, zapadnim centrima moći sa Vašingtonom na čelu nije dovoljna samo kooperatiovna vlast, već, razumije se i kooperativna opozicija, ili kako je to u strateškim dokumentima SAD objašnjeno „lojalna opozicija“, koja će u svakom trenutku moći da bude instrument za korekturu ponašanja vlasti.

Potpuno istovjetnu ulogu u tom smislu, čini se, ima i veoma uticajan NVO sektor koji prorežimski mediji u Crnoj Gori zanimljivo nazivaju „grant šampionima“. Za to vrijeme, razne ambasade, finansijeri i sponzori obije strane, mogu da se doslovce bave finim podešavanjima ključnih političkih, kulturnih, medijskih i svih drugih relevantnih procesa u crnogorskom društvu.

Dok upravljaju vlašću, opozicijom i NVO sektorom kao marionetama u dječijem pozorištu, ovi centri moći znaju da su potrebne samo blage korekcije u okviru uspostavljenog sistema kao bi sve uredno funkcionisalo.

Komentar