Teško je u nekoliko rečenica objasniti problem sa izmenama izbornog zakona u Bosni i Hercegovini. Ali to za tu državu i nije neka novina. Novinari imaju naročito težak zadatak da javnosti, pogotovo onoj koja ne živi u BiH, približi ovaj problem koji preti da blokira institucije BiH i zemlju odvede u, od nekih, već dugo očekivani kolaps.
Ukratko, problem izmena izbornog zakona BiH tiče se spora između Bošnjaka i Hrvata u entitetu Federacija BiH. Politički predstavnici hrvatskog naroda, ne želeći da im se više dogodi da Bošnjaci glasaju za hrvatskog člana Predsedništva BiH, kao što se svojevremeno dogodilo izborom Željka Komšića, traže rešenje kojim bi, u skladu sa političkim načelima kojima je BiH u Dejtonu konstituisana kao država, njihova zastupljenost u organima Federacije, a automatski sa tim i u centralnim organima u Sarajevu, bila u skladu sa izbornom voljom hrvatskog naroda.
HDZ BiH, kao stranka sa najširom podrškom u hrvatskom biračkom telu, ali i druge hrvatske partije, zahtevaju da se način biranja zastupnika u Domu naroda parlamenta Federacije BiH izmene, tako da se ti zastupnici koji čine nacionalne klubove u tom domu biraju iz onih županija u kojima pripadnici jednog naroda čine apsolutnu ili relativnu većinu.
Koliko je situacija oko ovog, za Hrvate, kako se čini, pitanja od životnog opstanka komplikovana, možda govori i činjenica da se pre desetak dana oglasila i Venecijanska komisija, kojoj su predlozi izmena izbornog zakona predati na razmatranje.
Međutim, i ovo konsultativno telo EU za ustavna i zakonodavna pitanja kao da je opralo ruke izjavom da rešenje pitanja izmena izbornog zakona zavisi od domaćih vlasti.
Sa druge strane, poslednje izjave još aktuelnog člana Predsedništva BiH iz reda Bošnjaka, Bakira Izetbegovića, govore u prilog tome da njegova SDA, ali ni druge bošnjačke stranke, neće odstupiti od dosadašnjih stavova.
Situaciju komplikuje i činjenica da su opšti izbori u BiH već raspisani za oktobar, a izborna pravila, običaj je, ne menjaju se tokom izborne trke.
Upravo u tome najveći problem vidi i Milan Sitarski iz mostarskog Instituta za društveno-politička istraživanja, koji je sačinio svoj predlog izmena izbornog zakona.
Rok za dogovor bošnjačkih i hrvatskih političara istekao je, kaže on, utakmica je već počela i pravila igre se ne mogu menjati, kaže on.
„Međutim, najveće zlo je da dođe do blokade države, jer sada imamo rupu u izbornom zakonu. Tako da, ako se izmene pravila u toku utakmice, ona će omogućiti da se na miran i konstruktivan način sve završi. To je bolje nego da dođemo u situaciju da barem polovina vlasti na određenim nivoima ne može da se konstituiše na osnovu rezultata izbora koji nas očekuju. To znači da bi cela Federacija BiH, a federalni organi su ubedljivo najjači po količini resursa kojima raspolažu, bili u statusu u kome je grad Mostar već deset godina“, objašnjava Sitarski.
Do sada su predstavnici SDA i sam Bakir Izetbegović odbijali da u BiH postoje organi vlasti koji, po duhu Ustava BiH, podrazumevaju i predstavljanje konstitutivnih naroda na jednak način. To su, kaže Sitarski, Domovi naroda na državnom, entitetskom i federalnom nivou. U tu grupu spada i Predsedništvo BiH.
„Zamenjuju se često teze, pa se kaže kako je to dominacija nacionalnog nad građanskim. Nije tačno. Imamo Zastupničke domove i na kantonalnom i na federalnom nivou, imamo Narodnu skupštinu RS i županijske skupštine, gde važi načelo ’jedan čovek, jedan glas‘ i niko to ne bi menjao. Tako da priča Izetbegovića o diktaturi manjine nad većinom ne stoji. Većina nikada neće moći da bude zaobiđena, jer će je Bošnjaka, kao većinskog narod, uvek biti u Predstavničkom domu BiH, a isto tako će biti i u federalnom parlamentu, kao što će Srbi uvek imati većinu u NSRS“, kaže Sitarski.
On naglašava da, pored organa koji služe predstavljanju građana, postoje organi koji služe predstavljanju konstitutivnih naroda, a problem nastaje zato što bošnjačka politička elita želi sebi da omogući, kako kaže, teorijsku i često praktičnu da Hrvatima izabere predstavnike.
Sve se svodi na to da se omogući proporcionalno predstavljanje konstitutivnih naroda u organima koji za to i služe, kaže Sitarski.
Iako izmene izbornih pravila tokom utakmice ne pripadaju dobroj demokratskoj praksi, do dogovora bi moglo da dođe, ukoliko se za početnu premisu uzme odluka Ustavnog suda BiH u slučaju „Ljubić“, a koja se, prema rečima Sitarskog, svodi na nužnost predstavljanja konstitutivnih naroda.
„Ako će se i dalje uporno odbijati da se realno sagleda i karakter ustava BiH, duh tog ustava o kome svedoči nekoliko presuda Ustavnog suda i mišljenje same Venecijanske komisije, da je to država i svih građana i konstitutivnih naroda — ako neko bude ignorisao ovu drugu komponentu, onda razgovore nema smisla obnavljati, pogotovo sada kad im vreme nije“, smatra Sitarski.
Da li će doći do razumnog rešenja, za koje Bakir Izetbegović kaže da postoje minimalne šanse, upravo zavisi od njega i ostalih bošnjačkih lidera, jer BiH, kaže Sitarski, ima dve vrste organa vlasti — jedne koji su namenjeni predstavljanju građana i druge, namenjene predstavljanju konstitutivnih naroda.