„U Evropi imamo situaciju da u jednoj zemlji-članici više nemamo slobodno pravosuđe, u drugoj nema slobode medija. Po pitanju solidarnosti, kada je reč o migrantskoj krizi, nalazimo se na pogrešnom putu“, izneo je kritike Aselborn na skupu „EU strateški razgovori — stabilnost, bezbednost, saradnja u Evropi budućnosti“ u Beču.
Evropa je, kako je istakao, bila svetionik prava do 2010. godine, zbog čega sada ne sme da zapostavi šta ljude brine i šta ugrožava vrednosti EU.
EU nije uspostavljena samo da bi se zaustavili i sprečili ratovi, već zato što su se članice okupile oko zajedničkih vrednosti, koje sve veći broj zemalja ne poštuje, naglasio je Aselborn.
On je istakao da se ne sme, zbog odgovornosti prema novim generacijama, napustiti mirovni projekat EU, već se mora uneti u 22. vek.
Kritikovao je politički egoizam, dodajući da je pogrešno mišljenje da zemlja može sama da uzme sudbinu u svoje ruke.
„Ne možemo stavove Donalda Trampa preneti na Evropu“, poručio je Aselborn, ocenivši da bi to bio politički zločin.
EU je, dodao je, verodostojna u svetu samo ako se pridržava svojih zajedničkih vrednosti, koje su u mnogim oblastima dovedene u opasnost.
„’Bregzit‘, pitanja u vezi s evrom, sve što je materijalno ćemo rešiti, ali ako ne zaštitimo vrednosti gubimo verodostojnost“, naglasio je.
On je kritike uputio i na račun Austrije i drugih zemalja koje ne žele, posle odlaska Velike Britanije, da daju veći doprinos budžetu Unije.
„Ako želimo EU koja je u stanju da rešava velike probleme, da napredujemo u digitalizaciji, istraživanju, nauci i drugim oblastima, neophodan nam je novac. U EU bi trebalo prvo ustanoviti ciljeve, a onda sagledati koliko je sredstava neophodno za realizaciju“, poručio je, kritikujući istovremeno nepostojeću solidarnost zemalja-članica u raspodeli tereta izbeglica.
Bez dogovora o kvotama, tvrdi, nema ni zajedničke evropske politike prema migrantima.
Šefica austrijske diplomatije Karin Knajsel je ukazala da „bregzit“ nije prva kriza zbog koje se EU nalazi na prekretnici, već da je to bilo i 2004. godine pre postizanja Lisabonskog sporazuma.
Kazala je da se protivi podelama u EU, te posebnom tretmanu nekih zemalja kao perifernih, s obzirom da korišćenje tih izraza vodi i ka pravim podelama.
Knajselova je, kada je reč o migrantima, rekla da se debata ne sme svesti samo na kvote, jer one samo stvaraju otpor kod stanovništva.
Rekla je da se ljudima koji po Ženevskoj konvenciji imaju pravo na azil mora omogućiti da ga zatraže i izvan EU.
Dodala je da legalna migracija, koja je neophodna, mora da se sprovodi na osnovama jasnog programa, odnosno da oni koji dolaze imaju potrebne kvalifikacije, a što je najvažnije da prihvate vrednosti zemlje u koju se naseljavaju.
S druge strane, granice u slučaju ilegalne migracije moraju da se kontrolišu i obezbeđuju.
„Granice moramo kontrolisati, jer sporazum koji smo sklopili sa građanima jeste da oni plaćaju porez, a da se mi brinemo za bezbednost“, naglasila je Knajselova, te dodala da je nedopustiv gubitak kontrole nad međama.
Tanjug