Da opasna i aktuelna nova strategija NATO-a o zakulisnom uvlačenju Srbije u svoje redove ne bi bila tiho završena, nužno je da Srbija što pre zaokruži svoju neutralnost, za šta su prilika predstojeće ustavne promene, zaključak je današnjeg skupa koji je organizovao Centar za međunarodnu saradnju.
Sumirajući raspravu na temu „Nova NATO strategija protiv Srba i Rusa“, ocenjeno je da neutralnost koja je sada definisana skupštinskom rezolucijom iz 2007. godine treba da bude ugrađena u Ustav i da nakon toga u Ujedinjenim nacijama zatražimo međunarodnu verifikaciju svoje Ustavom utvrđene neutralnosti. To je, prema oceni učesnika skupa, jedini put koji građanima Srbije može da garantuje mir i stabilnost.
Zaokružujući raspravu, analitičar Dragomir Anđelković je za Sputnjik izjavio da je sve jasno kada se radi o strategiji NATO-a na Balkanu u odnosu na Rusiju.
„Svim silama se suzbija ruski uticaj, kidaju se veze Moskve sa državama regiona, sve u svemu, cilj je da se nanese kakva god je moguća šteta Moskvi“, navodi Anđelković.
Ali kada se radi o srpskom faktoru tu, dodaje on, postoji još jedan element. NATO stratezi, kidajući veze s Moskvom, zapravo žele još više da osakate Srbiju i Srbe. Jer, kako ističe, mnogo je više Srbima potrebna ruska podrška, nego što je ruskom međunarodnom prestižu potrebna podrška Srba.
Kada bi se Srbija odrekla saradnje sa Moskvom time bi se faktički odrekla Republike Srpske i odbrane Kosova, smatra sagovornik Sputnjika. I to, kako naglašava, i žele NATO stratezi.
„Njima je sada akcenat na uvlačenju Srbije u NATO jer su shvatili da to ne mogu brzo da urade, već to mogu da urade distanciranjem Beograda od Moskve. A u sledećoj fazi bi potpuno eliminisali sve srpske nacionalne interese koje još branimo i posle toga nas osakaćene uvukli u NATO“, objašnjava Anđelković novu strategiju NATO-a.
Ukazujući kako ona funkcioniše, taj analitičar napominje da se priča o NATO-u gura u stranu, a da se pokreću ozbiljne propagandne akcije u kojima je akcenat stavljen na regionalnu saradnju, ekonomski prosperitet i slične teme, one koje ljudi žele da čuju.
„A zapravo iza toga se krije nastavak mirnodopske agresije protiv Srba i nama je bio cilj da na ovoj konferenciji upozorimo javnost na tako nešto. To ćemo nastaviti uporno da radimo u narednom periodu i s druge strane da podstaknemo državne organe da se tome usprotive na racionalan način, a to je ugrađivanje neutralnosti u Ustav Srbije“, istakao je Anđelković.
Ako Srbija dobije Ustavom potvrđenu neutralnost onda NATO neće moći raznim manipulacijama da pokušava da nas uvuče u svoje redove. Dok god je sve zasnovano samo na postojećoj skupštinskoj Rezoluciji iz 2007. to je nešto što se jednim glasanjem u Parlamentu može ukinuti. Zato je cilj da Ustav, kada se bude menjao, sadrži i tu komponentu zaokruživanja neutralnosti Srbije, rekao je sagovornik Sputnjika.
Analitičar Branko Radun i istoriograf Radovan Kalabić smatraju da Srbija treba da iskoristi to što je trenutno na Balkanu na delu geopolitičko prepakivanje. Na Zapadu postoji strah od moguće rusko-turske koalicije i ulaska Kine na Balkan što bi u perspektivi, za pet do 10 godina, moglo da promeni odnos snaga. Otuda sada postoje mnogo veći fokus na Balkan i angažovanje zapadnih medija, kaže Radun.
On ističe da Balkan, što je pokazala i istorija, ima potencijal da se ovde i ruše koalicije, ali i grade novi odnosi velikih sila, pa onda i Srbija kao centralna zemlja ima mnogo veći značaj u odnosu na svoju veličinu, broj stanovnika i ekonomski potencijal. To je, prema oceni tog analitičara, u Vašingtonu prepoznato, ali mnogo manje kod Evropljana, te otuda i nova strategija NATO-a.
To, kako smatra, daje prostor Srbiji da se odupre i kao politički neutralna provuče između tih geopolitičkih izazova koji su značajni, ali koji sa „bregzitom“, sa dolaskom Trampa na vlast u SAD, sa novom ulogom Turske, sa jačanjem Rusije na Bliskom istoku, sa ekonomskim jačanjem Kine, ulaze u novu fazu jačanja država koje nisu deo evroatlantskog saveza.
Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije ukazao je da je ta nova strategija NATO-a osmišljena upravo na deklarativnom priznavanju neutralnosti Srbije, upozorivši da smo se u isto vreme približili NATO-u najviše što može jedna država koja nije njegova članica. U proteklih pet godina održali smo 44 vojne vežbe sa SAD, a sa Rusijom samo šest, podseća on.
U isto vreme je jak pritisak NATO-a da se distanciramo od bliže saradnje sa prijateljskim zemalja, a suština te njihove borbe protiv takozvanog malignog uticaja Rusije je, kako kaže, da se Srbija odrekne sopstvenih interesa i da kroz to distanciranje ostane na evropskom putu stalno nuđenom, a nedostižnom.
Profesor međunarodnih odnosa Srđan Perišić smatra da nema vojne neutralnosti ako ovde nije prisutan i ruski vojni interes. On je novu strategiju NATO-a koja podrazumeva prihvatanje neutralnosti nazvao sindromom „kuvanja žabe“. On se pita hoćemo li se u jednom trenutku, potpuno nesvesni posle dugog kuvanja i otupeli na sve spoljašnje senzacije i uslove u kojima živimo, praktično probuditi u NATO-u.
Saradnik FPN-a Nikola Vujinović podseća da je neko mudro odlučio da se u Preambuli Ustava nađe Kosovo i Metohija što je sprečilo da dođe do njegovog priznavanja. Zato i neutralnost Srbije treba uozbiljiti i treba da postane ustavna kategorija koja će sprečiti neku novu elitu da lako promeni stav o neutralnosti.
On smatra da treba uozbiljiti i saradnju sa ruskim ODKB-om, da ne budemo njegov puki posmatrač, već da iniciramo donošenje sporazuma o saradnji poput IPAP sporazuma u okviru NATO-a.
„Ako Srbija sarađuje samo sa jednom stranom to nas u budućnosti može dovesti u nezgodnu situaciju, a s obzirom na Hladni rat ne bih voleo da Srbija jednog dana bude prostor nekog proksi rata“, kaže Vujinović.
Učesnici skupa nisu propustili da ukažu na potrebu pružanja podrške Republici Srpskoj koja je kao smetnja instaliranju NATO interesa u Bosni i Hercegovini na udaru Zapadnog vojnog saveza.