Dolaze siromašni, lenji nacionalisti: Zbog Balkana je u EU vreme za paniku

Evropska unija nema snage za novi talas proširenja, a članstvo zemalja Zapadnog Balkana donelo bi brojne rizike — nacionalizam, manjkave pravne države, društva upućena na novac drugih, napisao je Kristof Hazelbah u svom komentaru za „Dojče vele“.
Sputnik
Zapadni Balkan i EU — ko će trajati duže

On navodi da Evropska komisija prećutkuje da želi da se suprotstavi nešto rastućem uticaju Rusije i Kine u regionu, piše Hazelbah i dodaje da obe mame novcem i investicijama i, nasuprot EU, ne postavljaju neprijatna pitanja o stanju pravne države.

Prema njegovim rečima, protiv punog članstva u dogledno vreme ne govori samo to što su zemlje Zapadnog Balkana daleko od ispunjavanja traženih „domaćih zadataka“, već i temeljna dilema koja nema veze sa reformskim tempom na Balkanu.

On kaže da je EU trenutno previše zabavljena sobom i nema snage za novu rundu proširenja, a već i samo pominjanje termina u mnogim evropskim prestonicama izaziva paniku, za šta, ocenjuje Hazelbah, ima dobrih razloga.

Pre svega, ocenjuje Hazelbah, prilikom poslednjih proširenja „zabašurene“ su manjkavosti zemalja kandidata, poput Rumunije i Bugarske.

„Ali kada neko jednom uđe u klub, protiv njega gotovo da nema mehanizama. On profitira od svih prednosti EU i ima pravo glasa, čak i kada se ne ponaša kako bi trebalo. Na primeru vlasti u Poljskoj i Mađarskoj može se videti koliko je Briselu teško da primora države-članice na dobro vladanje“, ocenjuje Hazelbah.

Kako je istakao, nacionalizam je možda najveći problem Balkana, a iako se EK nada da bi se on zauzdao pristupanjem EU, verovatnije je da bi tada taj nacionalizam samo bio unutar umesto van EU. 

Dojče vele o samitu u Sofiji: Biće jednog dana i Balkan u EU, a možda ulete Rusija i Kina

„Ne treba zaboraviti ogroman ekonomski jaz. Svih šest zemalja su privredno daleko ispod proseka EU čime bi postali neto-primaoci. Što je više primalaca, članstvo u EU postaje sve neprivlačnije za neto-davaoce. Solidarni princip je u suštini u redu, ali neravnoteža ne sme postati prevelika. Puno članstvo i sloboda kretanja koja ide sa njim verovatno bi doveli do novog talasa iseljavanja sa Balkana ka bolje stojećim zemljama EU i njihovim razvijenim socijalnim sistemima“, piše nemački analitičar.

On zaključuje da EU ne može sebi da priušti Zapadni Balkan, niti sme da ga prepusti uticaju Rusije i Kine, zbog čega cilj mora da ostane tesna veza — ne puno članstvo već partnerstvo slično onome sa državama sporazuma EFTA (Norveška, Švajcarska, Island i Lihtenštajn), a koje bi podrazumevalo ekonomsku saradnju, kao i mnogostruku podršku, ali ne i pravo glasa.

„Verovatno mnogi šefovi država i vlada EU rezonuju slično, ali to ne izgovaraju glasno. Umesto toga su se na samitu EU i Zapadnog Balkana ponovo čule stare fraze o tome kako će te države za par godina biti u klubu, ali da je sada još prerano. Iskreno bi bilo da obe strane govore o realnoj perspektivi sa konkretnim vremenskim horizontom“, zaključuje Hazelbah.

Tanjug

Komentar