Tokom proteklih 14 meseci stručnjaci sanktpeterburške biblioteke preneli su u elektronsku verziju 342 teksta, raspoređena u 375 fajlova. Projekat je izveden zahvaljujući finansijskoj podršci Dobrotvorne fondacije Jelene i Genadija Timčenka, uz svesrdnu pomoć i zalaganje ambasadora Srbije u Rusiji Slavenka Terzića.
Predstavljajući tu kolekciju na svečanosti u SANU Aleksandar Vislij objasnio je kako su se dragoceni srpski rukopisi našli na policama sanktpeterburške biblioteke. Ruski trgovci, industrijalci i sveštenici putovali su Balkanom tokom 19. veka kao hodočasnici, kupovali knjige, ili ih dobijali na poklon, a potom se vraćali u Rusiju i darivali ih imperatoru i carskoj porodici. Ti zapisi su zatim predavani Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu.
„Iskreno, ne znamo koliko još ima rukopisa iz srpske kolekcije u fondu Ruske nacionalne biblioteke. To je ozbiljan istraživački rad koji možemo da vodimo isključivo zajedničkim snagama. Ako takvi rukopisi budu pronađeni, spremni smo da ih na isti način digitalizujemo i predamo SANU“, rekao je Vislij.
On je napomenuo da srpski srednjovekovni i stari rukopisi i knjige postoje i u kolekciji Ruske državne biblioteke u Moskvi, te da i oni mogu na isti način da budu izdvojeni iz njenog fonda i digitalizovani. Vislij je istakao da je upravo to jedan od narednih koraka, planiranih u okviru ovog projekta.
Direktor sanktpeterburške biblioteke posebno je naglasio važnost naredne etape projekta, a to je izrada štampanih kopija srpskog pisanog blaga iz ruske kolekcije. Koliko god da su digitalne kopije značajne i važne, one ne mogu da nadomeste osećaj koji čovek ima kada knjigu drži u rukama, smatra Vislij.
„Zbog toga, pored elektronskih kopija treba da postoje i dobro urađene, kvalitetne štampane kopije knjiga da bismo imali mogućnost da ih, ne strahujući za originale, čitamo, listamo, pregledamo. Imamo mnogo planova i verujem da ćemo projekat nadalje razvijati“, naveo je Vislij.
Predsednik SANU Vladimir Kostić posebno je zahvalio Aleksandru Visliju na održanom obećanju, napominjući da je mnogo projekata koji se završe samo na lepim željama i rečima.
„Naime, pre samo 14 meseci jedan čovek je posetio Srpsku akademiju nauka i umetnosti, podelio je s nama svoje znanje tiho, u pola glasa, i obećao da će nam doneti poklon koji smo mogli samo da priželjkujemo. Naravno, prilikom takvih susreta ima mnogo kurtoazije, daju se mnoga obećanja koja i gosti i domaćini ubrzo zaborave. Mi smo kao domaćini to zaboravili, ali nije gost“, rekao je Kostić.
Digitalizovana kolekcija srpskih starih i srednjovekovnih rukopisa biće dragocena, kako je naveo Kostić, ne samo srpskim naučnicima i istraživačima, nego i javnosti, kao važan doprinos nacionalnom identitetu.
Sličnu ocenu izneo je i ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević, koji je istakao da će ta kolekcija, pored izuzetnog značaja koji ima za naučnoistraživački rad, u velikoj meri popularizovati srpsku kulturu i istoriju na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou.
Vukosavljević je saradnju srpskih i ruskih naučno-kulturnih institucija nadahnuto opisao poredeći je s fenomenom šuma sastavljenih od istovrsnog drveća. Otkriveno je da stabla u tim šumama preko korenja prenose jedna drugima minerale i druge hranljive materije.
„Šuma deluje kao organska celina, kao jedan organizam, uprkos svojim partikularnim odlikama. U velikoj šumi slovenske kulture koja vekovima obogaćuje dragocenim kiseonikom i svetsku kulturu i civilizaciju, ovoga puta je najveće drvo, rusko drvo, prenelo dragocene materije srpskoj kulturi“, istakao je Vukosavljević.
Današnjoj svečanosti u SANU prisustvovali su i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin, ambasador Srbije u Rusiji Slavenko Terzić, brojni akademici i druge javne ličnosti.
Sporazum o saradnji Ruske nacionalne biblioteke iz Sankt Peterburga i Srpske akademije nauka i umetnosti sklopljen je u aprilu prošle godine. Pored digitalizacije srpskih srednjovekovnih rukopisa iz fonda sanktpeterburške biblioteke, planirana je i izrada faksimila najdragocenijih zapisa.
U Rukopisnom fondu Ruske nacionalne biblioteke, među više od 300.000 naslova, nalazi se i skoro 370 srpskih zapisa, među kojima su Vukanovo jevanđelje, Radoslavljevo četvorojevanđelje, list Miroslavljevog jevanđelja, Žitije cara Uroša i Žitije kneza Lazara.