Navodi se i da bi SAD trebalo da podrže i stav EU da se nove članice moraju prilagoditi politici Unije prema Rusiji i da se Srbija neće pridružiti dok ne prizna Kosovo.
U izveštaju pod naslovom „Vreme je za akciju na Zapadnom Balkanu“, analizira se, kako je objašnjeno, potreba za hitnom i prelomnom akcijom SAD i EU kako bi se rešila goruća pitanja i sprečio potencijalni sukob na Zapadnom Balkanu.
U ključnim preporukama za američku diplomatiju kad je o Srbiji reč, u izveštaju se ukazuje da „SAD treba da obnove i ojačaju odnose sa Srbijom, najvećom i najmoćnijom državom u regionu“.
„Članstvo u NATO-u bi trebalo da ostane opcija za Srbiju, ali očekivanja SAD se moraju ublažiti istorijskim nasleđem vojnih operacija Alijanse u regionu, kao i mogućnošću glasnog protivljenja Rusije. Saradnja s NATO-om bi trebalo da se nastavi, pri čemu bi Alijansa trebalo da ohrabri Srbiju da ograniči svoje bezbednosne veze s Rusijom na trgovinu oružjem i obuku“, navodi se u preporukama.
Srbija je u izveštaju opisana kao najuticajnija zemlja u regionu, koja „hoda po diplomatskoj žici, istovremeno se ulagujući Rusiji i EU“.
„Osciliranje politike EU u pogledu regiona je, međutim, dalo srpskim liderima mogućnost da nastave sa uslišavanjem ruskih molbi, kao što je uspostavljanje kvazivojnog ruskog humanitarnog centra u Nišu“, piše u izveštaju, čiji je jedan od autora predsednik Instituta Istok—Zapad i bivši ambasador SAD u Srbiji Kameron Manter.
Ukazuje se, međutim, i da evropski lideri ne mogu da očekuju od Srbije da se odlučno posveti Uniji ukoliko se članstvo u tom bloku i dalje bude činilo dalekim.
„Jednom rečju, ako Srbija ne može da sedi na dve stolice, ne može ni EU“, ističe se u izveštaju.
Napominje se i da će članstvo u EU iziskivati od Srbije da se strogo pridržava politike EU prema Rusiji, uključujući sankcije.
U preporukama upućenim diplomatiji SAD kad je reč o Kosovu, koje je u izveštaju predstavljeno odvojeno od Srbije, navodi se da bi trebalo zaustaviti proces sporog uklizavanja u zamrznuti sukob.
„SAD bi trebalo da podstaknu EU da dâ novi podstrek dijalogu Srbije i Kosova. Taj dijalog mora da dovede do toga da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu. SAD bi trebalo da budu spremne da prihvate mere koje usaglase strane kao deo normalizacije svojih odnosa“, stoji u preporukama.
NATO bi, ukazuje se, trebalo da sa Kosovom radi na razvoju malih, lako naoružanih, odbrambenih vojnih kapaciteta, a proces lansiranja ovih snaga mora da obuhvati dijalog Beograda i Prištine, ali da ni pod kakvim okolnostima Beograd ne bi trebalo da uživa pravo veta u tom procesu.
„KFOR bi trebalo da ostane na Kosovu, ali trajna NATO i američka baza u regionu bespotrebno bi isprovocirala Srbiju i Rusiju i nepotrebna je“, napominje se.
Takođe se navodi da „ni Srbija ni Kosovo ne mogu da očekuju da će postati članice EU ako se ne usaglase u vezi s normalizacijom svojih odnosa. Ta normalizacija bi donela materijalnu korist regionu. Srbiju bi približila EU, a Kosovu omogućila da ide ka punopravnom članstvu u UN i drugim međunarodnim organizacijama“.
„Članstvo u Interpolu bi, na primer, omogućilo veću saradnju u suzbijanju korupcije i terorizma. Normalizacija bi omogućila i da KFOR, koji uključuje značajan broj američkih vojnika, smanji svoje fizičko prisustvo i angažovanje. Uz to, trajanje sukoba predstavlja i trajnu mogućnost za ruski uticaj na Srbiju“, dodaje se u izveštaju.
SAD bi, stoji u izveštaju, trebalo da ohrabre EU da potvrdi da Kosovo ostaje na verodostojnom putu ka članstvu, iako još mnogo toga treba da uradi.
„SAD moraju da jasno stave do znanja Srbiji da njen put ka članstvu zahteva priznavanje Kosova i razumevanje da, kad se Srbija pridruži tom bloku, ne može da opstruiše eventualno članstvo Kosova u EU“, navodi se u izveštaju.
U izveštaju se predočava da je Zapadni Balkan — Bosna i Hercegovina, Makedonija, Kosovo, Albanija i Srbija — „ponovo područje koje zabrinjava zbog manjkave unutrašnje uprave, ekonomskih izazova, međuregionalnih etničkih trvenja i spoljnih uticaja“.
Pred ranim znacima upozorenja, ovaj izveštaj, kako se navodi, pruža novi pogled na situaciju i zalaže se za koordinisani odgovor, uvodeći ostvarljive političke korake, praktične pod trenutnim socio-ekonomskim uslovima.
Pod podnaslovom „Partnerstva“, u izveštaju se navodi da SAD ne bi trebalo da ignorišu istinsku vrednost bilateralnih ili multilateralnih partnerstava s manjom grupom evropskih država, a partnerstvo sa Francuskom i Nemačkom, ocenjuje se, moglo bi biti naročito korisno.
SAD i EU bi, preporučuje se u izveštaju, trebalo da se suprotstave ruskom uplitanju reafirmišući kontinuiranu mogućnost za zemlje Zapadnog Balkana da se pridruže EU, NATO-u ili i jednom i drugom, ali i suprotstavljajući se manipulisanju ruskih medija objektivnim alternativnim izvorima informisanja i podrškom nezavisnim medijima.
Mešanju Rusije bi SAD i EU trebalo da se suprotstave i unapređujući saradnju regiona s naporima NATO-a i EU u promovisanju sajber-bezbednosti, kao i analizarajući razmere u kojima drugi energetski izvori — uključujući američki tečni gas (LNG) mogu da posluže kao izuzetne alternative ruskim energentima.
Takođe, preporučuje se da SAD ohrabre i učestvuju u dijalogu sa EU i Rusijom, kao deo šireg napora kako bi se Rusiji signaliziralo da evropske bezbednosne granice, uključujući Balkan i aktivnosti NATO na Balkanu, nisu usmerene na zadiranje u ruske bezbednosne interese.
U zaključku stoji da Zapadni Balkan ima realan i merljiv uticaj na evropsku stabilnost i bezbednost.
Tanjug