Ne, nisam mislio na taj „Prvi maj“, samo mi još fale odela od kojih se levitira u bioskopima. Mislio sam na onaj drugi… Prvi maj.
Pozivaju:
„Prvi maj nije više praznik rada koji se obeležava uz roštilj i piće, nego dan kada svi treba da izađu na ulice i podignu svoj glas protiv onih koji su građane doveli u nezavidan položaj“.
Tako je, braćo i sestre! Dosta pića, vreme je za revoluciju!
„Pa donosim piće, volim piće. Leči sve. Dobra je za sve. Da ne kažem… i za one stvari. Za sve! To je muška voda — tako se zove“.
Muška voda, a? Pravi muškarci su se nekad borili za bolje društvo, pa su se zasluženo odmarali za Prvi maj, a sad se takmiče u alkoholisanju. Ali bitno da ste stavili šajkaču, vidi se da vam je stalo do otadžbine. I nisu se samo muškarci borili, borile su se i žene!
A danas?
Baka kaže — sve je lepo. Baba 74 godine ima. Ima veliku penziju 12.000, pa bi volela ako bi mogla da ima neku paru više, ali šta da radim.
Pa da, šta da radite. Neće stariji da menjaju sistem, to treba da čine mladi.
„Praznik je nerada više nego rada. Mislim da ima više nezaposlenih nego ovih koji rade. Ovde zaista niko ne podržava ni mlade ljude, čini mi se od osnovne škole do penzionera, znači, nema tog poštovanja, nema uvažavanja, nema tih prava više kakva su nekad postojala u bivšoj državi“.
Okej, svest postoji, šta onda radite oko roštilja? Ostaviću vas sa zaključkom ovog nervozno veselog čoveka.
„Lepo je, mada ne znam koliko je vreme za uživanje, s obzirom na celokupnu situaciju u zemlji, gde možda radnici više treba da se bore za svoja prava nego da izlaze i meditiraju u prirodi“.