Šefica kancelarije EU na Kosovu Natalija Apostolova izjavila je da je Kosovo ravnopravno sa ostalim zemljama regiona i da Priština treba da radi na tome da ubedi i druge države koje ga još nisu priznale, da to urade u bliskoj budućnosti.
Politikolog Jelena Vukojčić kaže da se vidi da je Zapad nervozan, da Amerikanci i neke države EU koje su vrlo bliske saveznice SAD, kao što su Velika Britanija i Francuska, gube strpljenje. To je apsolutno jasno, ako u poslednje vreme posmatrate izjave nekih američkih zvaničnika koji se bave Balkanom, kaže Vukojčićeva.
„Čak se više i ne pominje 2019. kao godina u kojoj bi lažna država Kosovo i Srbija trebalo da potpišu neki pravno obavezujući sporazum, već se sve češće govori da se konačno rešenje za Kosovo nađe do kraja 2018. Razlog je to što oni ne mogu da reše to pitanje, ne mogu da uguraju Kosovo u Ujedinjene nacije. Sad zapravo skraćuju taj rok i pokušavaju na silu, na mišiće, pritiscima na Srbiju da ubrzaju zaokruživanje državnosti lažne države Kosovo, kako bi to pitanje skinuli sa dnevnog reda, kako bi se bavili nekim drugim prioritetnim žarištima u svetu“, kaže Vukojčićeva.
Komentarišući da li je ovom izjavom šefica kancelarije EU na Kosovu obesmislila dijalog Beograda i Prištine, jer ovim činom Unija gubi status neutralnosti posrednika u pregovorima, Vukojčićeva kaže da treba biti realan i reći da EU zapravo nikada nije ni bila neutralna. Golim okom se vidi da ona nije u stanju da vodi samostalnu politiku, jer u velikoj meri prati Vašington, kaže ona.
„Da li bi zaista zemlje EU, većina njih, uvodile sankcije Rusiji, da se one pitaju, kakve koristi one od toga imaju? Nemaju. Da li bi primale toliko migranata, koji predstavljaju bezbednosni rizik, da Amerikanci ne vrše pritisak, posredno ili neposredno? Naravno da ne bi. Politika Brisela vrlo često, najčešće uopšte ne odgovara nacionalnim interesima evropskih zemalja, a to je politika koju EU vodi u saglasju ili pod direktnim uticajem SAD, tako treba posmatrati i izjavu Apostolove“, kaže naša sagovornica.
Ona dodaje da je ovo i poruka članicama EU koje nisu priznale Kosovo. Podseća da Brisel već vrši pritisak na Grčku i druge članice koje ne priznaju Kosovo, ne zato što vole Srbiju, već zato što imaju slične probleme sa delovima svojih teritorija i plaše se pokušaja secesije, kao u Kataloniji.
„Ne mogu prištinske vlasti da nateraju Slovačku i Španiju da priznaju Kosovo, ništa ne mogu Albanci da urade, ali očigledno ne mogu ni Brisel ni Vašington, i to je suptilna poruka tim članicama da još jednom preispitaju svoju odluku o nepriznavanju lažne države Kosovo“, podvlači sagovornica Sputnjika.
Odgovarajući na pitanje da li Srbiji u ovoj situaciji jedino preostaje da obustavi pregovore o ulasku u EU i tako natera Zapad da obrati pažnju na njene interese, Vukojčićeva kaže da je to jako teško, jer naša zemlja ima kontinuitet politike koji podrazumeva pristupanje Uniji, koji traje skoro 20 godina, a vođen je pre svega ekonomskim interesima.
„Nemoguće je da Srbija sada nađe neki balans, to je jako teško. Jedino što bi moglo da se uradi jeste da se potpuno preseče dosadašnja politička linija, da se odustane od procesa pridruživanja, ali i to je problematično. Iako ima dosta ljudi koji su protivnici EU, na izborima vidimo da ipak većina građana Srbije glasa za stranke koje u svojim programima kao jednu od glavnih tačaka imaju pristupanje EU“, podseća Vukojčićeva.
Povodom izjave šefice kancelarije EU na Kosovu oglasio se direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić. „To što je Apostolova podržala platformu Prištine znači da je time podržala težnju Kosova za nezavisnošću, direktno se stavila na stranu Prištine i obesmislila proces dijaloga“, izjavio je Đurić.
On je ponovio da Srbija neće prihvatiti kosovsku nezavisnost i poručio da dijalog ne znači diktat, već podrazumeva kompromis, te da su za razgovor potrebne dve stane.