Komentarišući reči kosovskog premijera Ramuša Haradinaja, koji je opštine Bujanovac i Preševo nazvao „Istočnim Kosovom“, norveški ambasador u Srbiji Arne Sanes Bjornstad rekao je da takve izjave nisu od koristi, ali i da oni koji govore o Kosovu kao integralnom delu Srbije ne bi trebalo da se iznenađuju kada drugi delove Srbije nazivaju „Istočnim Kosovom“.
Izjava koju je ambasador Bjornstad dao tokom intervjua beogradskom dnevnom listu „Blic“ prva je u kojoj neki zvaničnik Zapada legitimiše ideju daljeg cepanja Srbije.
Poručuje li ambasador Bjornstad Srbiji da će Zapad, ako srpski zvaničnici budu insistirali da je Kosovo i Metohija deo Srbije, otvoriti pitanje Bujanovca i Preševa?
Izjava jednog ambasadora ne može se uopštavati, kaže profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić. Izjavi ne bi trebalo pridavati veliki značaj, međutim, država bi trebalo da reaguje na ovakvu vrstu, kako Samardžić kaže, uvreda.
„Reč je o neodgovornoj izjavi neodgovornog ambasadora i na redu je da ga Ministarstvo spoljnih poslova opomene da to više ne radi. Ne treba otvarati velika pitanja. Jedino je pitanje da li će naše Ministarstvo spoljnih poslova postupiti onako kako treba, pošto je država ovom izrekom dobila jednu uvredu i nezasnovanu opomenu u vezi sa njenim teritorijalnim integritetom“, kaže Samardžić.
Izjava norveškog ambasadora sama je po sebi skandalozna jer stvara lažnu simetriju i imputira svršen čin da se radi o dve suverene države — Srbiji i Kosovu, kaže Aleksandar Gajić sa Instituta za evropske studije.
„To je, pre svega, taktički, politički potez, koji je nediplomatski, ne uvažava političku realnost, ne uvažava ni stavove EU ni briselske pregovore. Polazi od politike svršenog čina, ne bi li na taj način uslovljavao da je stvar gotova ili će se otvoriti druga politička pitanja i teritorijalne pretenzije. Sigurno je da postoje faktori koji su spremni na to, ali mislim da se zasad radi o pretnji da bi se kod Srbije ubio stav da može da se pregovara. Ova pretnja implicira da je to pitanje već zatvoreno i svako ko pokušava da ga otvori — može da otvori i neko drugo pitanje“, objašnjava Gajić.
Pojam „Istočno Kosovo“ ekstremni Albanci počeli su da koriste za tri opštine na jugu centralne Srbije — Preševo, Bujanovac i Medveđu — posle NATO agresije na Srbiju i sa početkom pobune na jugu Srbije. Želeli su da naprave razliku između sebe i manje ekstremnih albanskih političara iz triju srpskih opština, koji su u isto vreme počeli da koriste termin „Preševska dolina“.
Teroristička Oslobodilačka vojska Preševa, Bujanovca i Medveđe (OVPBM), počela je svoje aktivnosti posle NATO agresije, a pobuna je eskalirala posle petooktobarskih promena u Srbiji 2000.
Teroristi su za svoje baze koristili sela u Kopnenoj zoni bezbednosti, koja je formirana prema odredbama Kumanovskog sporazuma, a kada su se srpske i jugoslovenske snage bezbednosti vratile u tu zonu 2001. i OVPBM je rasformirana. Mnogi od njenih pripadnika i komandanata iskoristili su amnestiju i uključili se u politički život, dok su neki nastavili sa terorističkim aktivnostima u Makedoniji, kao pripadnici Albanske nacionalne armije (ANA).
Međutim, za sve njih zajedničko je da tri opštine u centralnoj Srbiji nazivaju „Istočnim Kosovom“, a sada je taj termin upotrebio i premijer takozvanog Kosova Ramuš Haradinaj.