Austrijski dnevnik „Krone“ prenosi da su Austrijanci skeptični prema planovima Evropske komisije da se EU proširi na zemlje Zapadnog Balkana — kao što to pokazuje najnovija anketa Austrijskog društva za evropsku politiku.
Najviše bi bio pozdravljen pristup Bosne i Hercegovine: 31 odsto anketiranih je za to, 35 odsto je protiv, 24 odsto je indiferentno, preostali nisu naveli ništa.
Kad je reč o drugim kandidatima, odobravanje je još manje: samo 29 odsto ispitanih želi da vidi Srbiju u EU, 45 odsto je protiv toga. A dok je protiv pristupa Albanije još 2012. bilo 68 odsto ispitanih, sada je takvih ’samo‘ 45 odsto. Devet odsto anketiranih građana je za pristup Turske EU, a 76 odsto — protiv njega.
Različiti pogledi starih i novih članica
Jesu li rezultati tog istraživanja odraz opšteg raspoloženja u EU, tačnije, kakvo je stanje u zemljama koje su prijemu novih članica manje naklonjene od Austrije koja stalno podržava put Srbije u EU?
Ne postoji nešto što možemo da nazovemo opšte raspoloženje u EU prema pitanju proširenja, konstatuje za Sputnjik Aleksandar Mitić iz Centra za strateške alternative, jer članice EU i javna mnjenja u njima dosta različito gledaju na politiku proširenja. Prva i osnovna podela je između starih i novih članica EU, odnosno onih zapadnih država koje su postale članice u 20. veku i onih država koje su to postale početkom 21. veka.
Stare zemlje članice EU su, opšte gledano, suzdržanije, čak i suprotstavljene politici proširenja, i kako navodi Mitić, takav je slučaj u dve vodeće članice EU — Nemačkoj i Francuskoj, mada značajan skepticizam možemo da vidimo i u Belgiji i Holandiji, kao i u Austriji.
„Lideri Nemačke i Francuske, Angela Merkel i Emanuel Makron, imaju dvostruku retoriku kad je u pitanju proširenje. S jedne strane, domaćoj publici šalju poruku da je bilo kakvo dalje proširenje na dalekom štapu, a sa druge strane prema javnosti na Zapadnom Balkanu, a naročito prema Srbiji, šalju pozitivne signale. I ti signali su, međutim, veoma jasno upućeni ne zbog istinske želje za proširenjem koliko zbog geopolitičkog interesa koji se tiču pre svega pritiska da se ograniči uticaj Rusije i Kine. Dakle, njihova retorika ima čistu geopolitičku funkciju“, precizira Mitić za Sputnjik.
U zemljama Centralne i Istočne Evrope, odnosno u novim članicama EU, prema Mitićevom tumačenju, postoji znatno pozitivniji pogled na proširenje, odnosno tu i dalje postoji entuzijazam koji se naslanja na njihovo skorašnje iskustvo iz proširenja 2004 i 2007. Međutim, i među ovim članicama, kako sugeriše Mitić, imamo razlike kada je reč o uslovljavanju pojedinih članica. Tako, na primer, Poljska i baltičke države generalno podržavaju proširenje ali, na primer, eksplicitno traže otklon Srbije od Rusije.
„Sve u svemu, postoje članice EU koje daju jasnu podršku proširenju od malih država poput Kipra, Malte, Luksemburga, do srednjih evropskih država poput Grčke, Češke i Mađarske, ali raspoloženje u dve najveće evropske države ostaje negativno, te bi trebalo očekivati dalja tvrda uslovljavanja Srbije i prema pitanju Poglavlja 35 oko Kosova i prema pitanju 31 oko spoljne politike i prema pitanju Poglavlja 23 oko vladavine prava kako bi se proširenje što više odužilo. Ali, istovremeno, kako bi se držala kontrola i pritisak pre svega na Beograd da u narednom periodu smanji uticaj Rusije i Kine u regionu“, jasno ukazuje Mitić.
Bojazan od jeftinije radne snage
S druge strane, Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost smatra da istraživanja javnog mnjenja treba uzimati sa zadrškom i njihovi rezultati mogu bitno da variraju u zavisnosti od toga ko ih sprovodi i na kom uzorku. Međutim, nezavisno od tog nekog opšteg stava, on je mišljenja da javno mnjenje zapadnoevropskih država, uključujući tu i Austriju, jeste skeptično spram primanja novih država članica u punopravno članstvo EU.
Ono što je pomalo zabrinjavajuće sa aspekta Srbije, koja ima strateški cilj priključenja EU, dodaje Rajić, jeste da u Austriji koja bi trebalo da ima nešto naklonjenije javno mnjenje prema njoj nije situacija na nivou koji bi zadovoljio Beograd.
„Smatram da u principu to nije ništa novo i da taj raskorak između stava javnog mnjenja i stava političkih elita u državama EU, kad je u pitanju njeno proširenje, nije nešto što nas može iznenaditi. Naime, svakako je veliki uticaj na takav stav ostvarila izbeglička kriza jer je veliki broj ljudi koji su došli u države EU pomalo uneo skepsu u javno mnjenje tih zemalja kad je na dnevnom redu prijem novih država“, smatra Rajić.
Tu takođe treba imati u vidu da je veliki broj građana istočnoevropskih zemalja, a pogotovo recimo onih koje su primane nakon 2004 — Rumunije, Bugarske i Hrvatske, otišao u zemlje stare EU, pa je prema Rajićevom mišljenju verovatno to izazvalo određenu bojazan od samih radnika u Austriji zato što se plaše da bi mogli da izgube svoje poslove.
„Ono što je u čitavom ovom kontekstu pozitivno za Srbiju jeste činjenica da Austrija nije država koja mora da raspisuje referendum kad je u pitanju prijem novih država članica“, ističe Rajić za Sputnjik.
Jasno je da sve dok smo u procesu čiji je završetak prilično daleko, a naravno, ne govorimo o periodu 2025. jer je to datum kome se suprotstavljaju čak Francuska i Nemačka vrlo jasno, elite će, prema mišljenju Aleksandra Mitića, govoriti jednu stvar, odnosno, biće generalno za proširenje u nekoj opštoj retorici, ali će tek u nekom narednom periodu, kako se budemo približavali okončanju tog procesa i konkretnom proširenju, sve više uticaja imati javno mnjenje.
„I sasvim je moguće da će u tom trenutku negativan stav javnog mnjenja, a teško je da će se on promeniti u nekom srednjeročnom periodu, biti iskorišćen na jedan i drugi način. Ili prema pitanju uticaja na zvanični stav ili prema pitanju održavanja referenduma u određenim državama. Dakle, da će se na osnovu stanja i negativnog stava javnog mnjenja praktično još više pomerati taj datum ulaska država u EU“, konkretan je Mitić.
S druge strane, Rajić ne veruje da će Srbija zbog sebe biti u problemu da pristupi EU i da je, objektivno gledano, već danas spremnija za EU nego i neke članice. Međutim, i on kaže da do vremena prijema ima još dosta i da se do tada situacija može izmeniti bilo u jednom bilo u drugom pravcu u državama članicama EU.