Kancelarija EU u Prištini poslala je poruku kosovskim političkim liderima da se ne protivi tome da se izbori na Kosovu održe 2018. godine, preneo je prištinski list „Koha“, pozivajući se na neimenovane izvore.
Drugim rečima, EU, koja je posle Amerike drugi najznačajniji pokrovitelj samoproglašenog Kosova, svom čedu je sugerisala da vanredne parlamentarne izbore održi do kraja ove godine. Da ne bi kvarili sliku EU kao oličenja demokratije, dodali su samokritički da „EU ne bi trebalo da se meša u slobodnu, demokratsku i političku debatu na Kosovu“, ali, kako su objasnili, imaju „jasno razumevanje da su stabilnost i efikasno upravljanje u interesu naroda Kosova“.
Komentarišući ove sugestije EU, Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka, za Sputnjik kaže da trenutna situaciji u Prištini jeste vrlo nestabilna, posebno nakon izlaska Srpske liste iz vlade. A za predstojeće aktivnosti Prištine, pre svega u kontekstu obaveze formiranja Zajednice srpskih opština, potrebna je jaka vlada, dodaje Surlić, ocenivši da se upravo na tome temelji reakcija Kancelarije EU.
On je podsetio da je upravo Srpska lista obezbeđivala većinu postojećoj vladi u Prištini. Druge političke opcije, uključujući Demokratsku ligu Kosova i pokret Samoopredeljenje, već su se zvanično opredelile da su za izbore i da neće dati podršku postojećoj vladi. S druge strane, to jedno otcepljeno krilo pokreta Samoopredeljenje, koje sada čini grupa nezavisnih poslanika, ostalo je dvosmisleno, kaže Surlić. Tvrde da ne žele da zbog Srpske liste padne vlada, a s druge strane kažu da će je podržati do isteka mandata ukoliko o tome postoji konsenzus svih političkih opcija.
Na pitanje koliko je sporna sama ličnost trenutnog premijera Ramuša Haradinaja koji je u nekoliko slučajeva bio izložen kritici Zapada, sagovornik Sputnjika smatra da za njih on nije toliko sporan koliko je za srpsku stranu.
Ni nedavno hapšenje i izručenje turskih državljana pripadnika Gulenovog pokreta, što je zvanična Turska pozdravila, koje je naišlo je na osudu u različitim krugovima EU, ne bi bilo od posebnog značaja da je u Prištini stabilnija politička situacija.
Ono što je najviše smetalo međunarodnoj zajednici u slučaju Haradinaja je što nisu znali da li će, ako se nešto dogovore s njim, to biti i sprovedeno. EU je potrebna stabilna vlada u Prištini i stabilan pojedinac, ma ko da je, ali koji će moći da ispuni ono što je kosovska vlada preuzela kao obavezu, ističe Surlić.
Zato on tvrdi da je za EU jedino sporno to što ne postoji stabilna politička scena u Prištini i što su različiti politički lideri svoje interesne sfere podelili na, kako kaže, feudalan način.
„Međunarodna zajednica je svesna da u ovakvoj konstelaciji snaga, gde postoje posebne interese Tačija, Haradinaja, Ljimaja i Kadrija Veseljija, u takvoj vrsti nejasnih odnosa i nestabilne većine izbori predstavljaju jedino rešenje kako bi se došlo stabilne vlade, ali i do kredibilnog pregovarača“, ističe asistent na Fakultetu politiučkih nauka.
Na pitanje da li je baš zbog toga kako sada izgleda tamošnja politička scena uopšte i moguće da dođe do nove stabilne vlade, Surlić pretpostavlja da izbori neće mnogo toga promeniti. „Vlada će ponovo morati da bude koaliciona i opet će zavisiti od glasova Srpske liste“, smatra sagovornik Sputnjika.