Rublja je takođe pala i dolar vredi 63,46 rubalja a evro 78,37 rubalja.
„Crni ponedeljak“ potresao je rusku berzu koja je u danu izgubila skoro 13 milijardi dolara i zavio je u crno 50 ruskih milijardera koji su, po različitim procenama, izgubili od 12 do 16 milijardi dolara. Najveće gubitke od ruskih biznismena pretrpeo je Oleg Deripaska.
Njegov aluminijumski gigant „Rusal“ izgubio je gotovo polovinu svoje vrednosti na berzi u Hongkongu, dok su akcije njegove druge kompanije „En plus“ pale za 34 odsto. Deripaskini gubici se procenjuju na 1,3 milijarde dolara.
Ovaj pad vrednosti „Rusala“ mogao bi da dovede do toga da kompanija ne bude u stanju da otplati deo svojih dospelih obaveza, a kompanija je saopštila da je u toku procena kakav bi uticaj to moglo da ima na njen finansijski položaj.
Prema „Forbsu“, približno toliko je izgubio i Deripaskin partner i većinski vlasnik kompanije „Nornikel“ — Vladimir Potanjin, iako nije na američkom sankcionom spisku.
Oko 908 miliona dolara izgubio je Viktor Vekselberg, koji takođe ima paket akcija u „Rusalu“. Najmanje je izgubio Aleksej Mordašov — 530 miliona dolara.
Ruske vlasti obećavaju da će pružiti podršku kompanijama koje su se našle na udaru novih američkih sankcija, dok eksperti uveravaju da se neće ponoviti decembar 2014. godine, kada su evro i dolar dosegli istorijski maksimum.
Takve tvrdnje analitičari objašnjavaju cenama nafte. Pre četiri godine sankcije su praćene padom cena na energetskom tržištu, zbog čega je rublja značajno slabila, dok je danas, kako navode, situacija sa cenom nafte sasvim drugačija.
Mišljenja eksperata su podeljena, a prognoze se mogu podeliti na pesimističke i optimističke.
Deo stručnjaka ne očekuje drastičan pad rublje, a neki uveravaju da se vrednost nacionalne valute može vratiti i na nivo od 59 rubalja za dolar pri ceni nafte od 55 dolara za barel.
Šefica Centralne banke Rusije Elvira Nabiulina rekla je da nema razloga za brigu, ističući da se ruska ekonomija prilagođava novim uslovima. Prema njenim rečima, regulator ne vidi rizike za finansijsku stabilnost privrede u sadašnjim uslovima.
Plivajući kurs rublje je, kako je objasnila, jedan od amortizera spoljnih šokova.
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da Kremlj pomno prati razvoj situacije, ali da će za procenu efekata sankcija biti potrebno vreme.
Vlada Rusija će stvoriti ofšor zone za biznismene koji su se našli na spisku sankcija. To je jedna od mera podrške države. Reč je o stvaranju dve teritorije sa specijalnim režimom — na ostrvu Oktjabarsko u Kalinjingradu i na ostrvu Rusko kod Vladivostoka.
Kompanije će tražiti načine izlaska iz složene situacije, rekao je za Sputnjik analitičar Roman Tkačuk.
„Sada je u toku ’vruća faza‘ na tržištu, ali će se situacija rešiti, stabilizovati u toku nedelje, mnoge vrednosne hartije su već preprodate. Mnogi evropski trejderi su obustavili snabdevanje aluminijumom preko ’Rusala‘. ’Rusal‘ će promeniti svoj sistem poslovanja — ako su ugovori zaključeni u dolarima, onda oni nose dodatni rizik za evropske partnere, ali to će se rešiti tako što će ugovore ili prebaciti na evro ili će napraviti nove sa povoljnijim uslovima za trejdere. Snabdevanje aluminijumom se ne sme obustaviti. ’Rusal‘ je jedan od najvećih snabdevača Evrope aluminijumom i upravo to tržište je ključno. Kompanije će tražiti puteve da izađu iz te situacije“, kaže Tkačuk.
Kako prognozira ekspert, reformatiranje odnosa će trajati neko vreme; „Rusal“ će se suočiti sa teškoćama, a za to vreme je potrebna podrška države.
„Ključni momenat za ’Rusal‘ je pitanje duga i finansiranje na zapadnim tržištima koje može biti suspendovano na duži period, a kompanija će morati da plati velike spoljne dugove. Moguće je da će dobiti pomoć od državnih banaka, jer je ’Rusal‘ velika i značajna kompanija, i neće biti dozvoljeno da doživi ozbiljne probleme. Ako bude ozbiljnijih problema sa dugom, deo akcija će biti založen u ruskim bankama, a država će ozbiljnije učestvovati“, dodaje Tkačuk.
Na sankcije će uslediti kontrasankcije, a dalja eskalacija tenzija će sve jače udarati na ruske kompanije, zato što je ruska ekonomija izvozno orijentisana, navodi Tkačuk.
„’Rusal‘ je bio registrovan u ofšoru. U ruskim ofšorovima su moguće neke razlike, treba detaljno pratiti kakvi će uslovi biti ponuđeni. Kada se prema ruskim kompanijama tako odnose na stranim tržištima, definitivno će biti lakše da se vrate u rusku jurisdikciju sa dodatnim olakšicama“, smatra ekspert.
Ruski ekonomista Pavel Nefidov navodi da će kurs rublje zavisiti od razvoja situacije, uključujući i situaciju oko Sirije.
„Ako tamo dođe do neke vrste stabilizacije, ekstremna situacija, koja je sada aktuelna, malo će se smiriti. Rublja se neće u bliskoj budućnosti vratiti na nivo na kojem je bila u petak kada su uvedene antiruske sankcije, uprkos činjenici da Rusija ima jak valutni balans“, smatra Nefidov.
Podsetimo, SAD su u petak uvele sankcije za ukupno 38 pojedinaca i firmi, navodno bliskih predsedniku Vladimiru Putinu, zbog, kako je navedeno, „napada“ Moskve na zapadnu demokratiju, a zbog „slučaja Skripalj“.
Američki predsednik Donald Tramp je okrivio Putina, kao i Iran zbog podrške, kako je naveo, „životinji Asadu“ i zapretio je da će zbog toga „platiti veliku cenu“. Sada se očekuje novi paket antiruskih sankcija.
Ekspert Sergej Hestanov kaže da zabrinutost izazivaju ne toliko aktuelna dešavanja, koliko perspektiva njihovog razvoja.
„Opasnost je u tome što ovo nije poslednja ’porcija‘ sankcija. Situacija će se samo komplikovati. Ako se ništa gore ne dogodi, najverovatnije će se rublja stabilizovati na nivou na kome je sada, a možda još rublju-dve oslabi. Ako te mere budu uvedene protiv svih učesnika ’Kremaljskog spiska‘, ne isključujem da će rublja oslabiti za još 10, a možda čak i 20 odsto. Kako pokazuje iskustvo, obično posle uvođenja sankcija sledi pauza“, rekao je Hestanov.
S druge strane, ekonomista Konstantin Korišenko smatra da se rublja mora vratiti na nivo na kojem je bila.
„U bližoj budućnosti rublja će biti nestabilna, ali će se vratiti na nivo na kojem je i bila: malo niže od 60 za dolar i oko 70 za evro“, smatra ekspert.
U senci ovih događaja u Moskvi se održava i Berzanski forum na kome ruski zvaničnici i eksperti razmatraju aktuelnu situaciju.
Bankar Oleg Tinjkov je rekao da je on u ponedeljak izgubio 250 miliona dolara, ali je dodao da je „bilo i gorih dana“, kada je on dnevno gubio milijarde. Eksperti su uvereni da će Rusija i ovu krizu pregurati i kao i uvek do sada, izaći iz nje još jača.