Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nedavno da je protiv stanja zamrznutog konflikta po pitanju Kosova i Metohije jer ta, kako je rekao, naizgled realnija opcija, Srbiji ostavlja sve manje prostora za zaštitu suvereniteta u pokrajini.
Sputnjik je istraživao — šta stoji u osnovi zamrznutih konflikata, koji su to najpoznatiji primeri širom sveta i situacije u kojima se oni aktiviraju.
Miša Stojadinović, doktor socioloških nauka, za Sputnjik objašnjava da je pojam zamrznutog konflikta zapravo veoma protivrečan, jer to nije stanje, već proces koji se neprestano odvija.
„Svaki konflikt ima svoje specifičnosti, a kada se neki konflikt zamrzne, on se zapravo ne stavlja na čekanje, s obzirom na to da za vreme njegovog trajanja obe strane pokušavaju da urade nešto za sebe. Zamrznuti konflikt je u principu jedno od najgorih mogućih rešenja za bilo kakvu situaciju, a opasnost leži upravo u tome da se oni mogu aktivirati bilo kada i bilo gde. Oni su svakako interesantni sa geopolitičke tačke gledišta, imajući u vidu da na neki način predstavljaju lakmus papir, na kome se mogu videti odnosi između veliki sila“, kategoričan je Stojadinović.
Prema rečima profesora doktora Stevice Deđanskog, predsednika Centra za razvoj međunarodne saradnje, zamrznuti konflikti su nužno rešenje koje pomaže da ne napravimo loš izbor u momentu kada se za to stvaraju uslovi.
„Zamrznuti konflikt je u svakom slučaju bolje rešenje od ratne situacije, ili ako treba da izaberemo između, recimo, kapitulacije, odnosno predaje nekog dela teritorije, svakako je bolje imati zamrznuti konflikt, nego pokušavati da se nešto reši kada situacija u tom trenutku to ne dozvoljava“, ocenjuje Deđanski.
Sagovornici Sputnjika ukazuju na najpoznatije zamrznute konflikte širom sveta.
Severna i Južna Koreja
Korejski rat, koji je započeo kao građanski rat, vodio se od 1950. do 1953. godine na poluostrvu Koreja, koja je nakon Drugog svetskog rata podeljena na sovjetsku i američku okupacionu zonu.
Građanski rat izbio je 25. juna 1950. godine, kada je komunistička Demokratska Narodna Republika Koreja napala kapitalističku Republiku Koreju, a proširen je kada su Sjedinjene Države, a kasnije i Narodna Republika Kina, ušle u rat zbog hladnoratovskih tenzija. Rat se okončao primirjem koje je postignuto 27. jula 1953. godine.
Pridnjestrovlje
Pridnjestrovlje je faktički nezavisna, nepriznata država koja se otcepila od Moldavije i koju moldavske vlasti smatraju pobunjenom pokrajinom u svom sastavu.
Nakon što je Vrhovni sovjet Moldavije u junu 1990. godine usvojio deklaraciju o nezavisnosti, vlasti u Pridnjestrovlju proglasile su Autonomnu Republiku. Sukobi širokih razmera započeli su 2. marta 1992. godine, tokom kojih se pokazalo da su moldavske snage nedovoljno snažne da uspostave kontrolu na celoj svojoj teritoriji, a nakon nekoliko propalih pregovora, službeni prekid vatre potpisali su 21. jula 1992. godine ruski predsednik Boris Jeljcin i moldavski Mirče Snegure.
Nagorno-Karabah
Faktički nezavisna država na južnom Kavkazu, koju Azerbejdžan smatra delom svoje teritorije. Rat za Nagorno-Karabah bio je oružani sukob koji je trajao od februara 1988. do maja 1994. godine u ovoj enklavi u jugozapadnom Azerbejdžanu između Republike Azerbejdžan i većinskih Jermena iz Nagorno-Karabaha, uz podršku Republike Jermenije.
Kao što je Azerbejdžan proglasio nezavisnost od Sovjetskog Saveza, jermenska većina u Nagorno-Karabahu glasala je da se otcepe od Azerbejdžana i proglasila nepriznatu Republiku Nagorno-Karabah.
Ruskim posredovanjem potpisano je primirje u maju 1994. godine, ali je konflikt odmrznut dve decenije kasnije, 2016. godine, ponovnim sukobima.
Abhazija i Južna Osetija
Rat u Gruziji se vodio u avgustu 2008. godine između Gruzije sa jedne i Rusije i gruzijskih otcepljenih teritorija, Južne Osetije i Abhazije, sa druge strane. Nakon nekoliko dana žestokih okršaja u ovoj oblasti između gruzijske vojske i snaga Južne Osetije gruzijski vojnici su 7. avgusta pokušali da zauzmu grad Chinvali, glavni grad Južne Osetije. Nakon napada na ruske mirovne snage u Južnoj Osetiji, usledila je ruska operacija. Abhazija je takođe napala gruzijske snage koje su se od ranije nalazile na delu njene teritorije, nakon završetka prethodnog rata 1993. godine.
Rusija i Gruzija su uz posredovanje Evropske unije potpisale primirje 15. avgusta 2008. godine u kom su se Rusi obavezali da će se povući sa gruzijske teritorije. Ruska duma je zvanično priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije 26. avgusta iste godine, što je Gruzija okarakterisala kao čin aneksije.
Istok Ukrajine
Oružani sukob koji se u istočnim područjima Ukrajine od proleća 2014. godine vodi između ukrajinskih vojnih i paravojnih formacija na jednoj strani i pobunjenika samoproglašene Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike na drugoj strani. Do sukoba je došlo nekoliko meseci nakon što je na takozvanim „evromajdanskim protestima“ svrgnut dotadašnji predsednik Viktor Janukovič i uspostavljena nova vlada, koja se u istočnim delovima Ukrajine smatrala „pučističkom“ i nelegitimnom.
U Minsku je 5. septembra 2014. godine sklopljen sporazum o prekidu vatre koji su potpisali predstavnici ukrajinske i ruske Vlade, OEBS-a, kao i Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike. Sastoji se od 12 tačaka, a predviđa razmenu zarobljenika, povlačenje teškog oružja i uspostavljanje humanitarnih koridora.
Kašmir
Indija i Pakistan se spore oko područja Kašmira još od 1947. godine, odnosno od sticanja nezavisnosti ovih zemalja od Velike Britanije. Sukobi oko Kašmira izbijali su u više navrata, a danas Indija kontroliše oko 45 odsto Kašmira, Pakistan oko 35, a Kina 20 odsto ove teritorije.
Zvanično, Indija nikada nije potvrdila podelu Kašmira, dok pakistanska strana priznaje Kašmir za spornu teritoriju.