Preminuo Danilo Ž. Marković

Profesor dr Danilo Ž. Marković, ugledni srpski sociolog, dugogodišnji ministar prosvete u Vladi Republike Srbije, potpredsednik Vlade Republike Srbije i ambasador Savezne Republike Jugoslavije u Ruskoj Federaciji preminuo je jutros u 85. godini života.
Sputnik

Rođen je u Beloj Palanci 1933. godine, gde je završio i Gimnaziju, a diplomirao ja na Pravnom fakultetu u Beogradu. Odbranio je doktorsku disertaciju na temu „Prilog sociološko-ekonomskom proučavanju prigradskih naselja“. Najveći naučni doprinos je dao na planu istraživanja u oblasti sociologije rada i sociologije obrazovanja, a osnivač je i posebnih socioloških disciplina: socijalne ekologije i sociologije bezbednog rada.

Velimir Živojinović — poslednji autentični antifašista

Bio je redovni profesor Univerziteta u Beogradu (na Defektološkom fakultetu, Fakultetu političkih nauka i Učiteljskom fakultetu) i Univerziteta u Nišu, jedan od članova matične komisije za osnivanje Filozofskog fakulteta u Nišu i dekan niškog Ekonomskog fakulteta, a potom i dekan Defektološkog fakulteta i Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Kao ministar prosvete ostao je zapamćen po osnivanju učiteljskih fakulteta u Srbiji 1993. godine, ali i po stihovima koje su mu đaci spevali tokom jednog protesta prosvetnih radnika: „Dačo care — ne daj pare!“

Bio je počasni doktor Univerziteta „Lomonosov“, počasni doktor Instituta za sociologiju Ruske akademije nauka, počasni doktor više drugih ruskih univerziteta, član Ruske akademije obrazovanja, redovni član i potpredsednik Srpske akademije obrazovanja, kao i član većeg broja drugih inostranih akademija.

Objavio je više od 800 naučnih referenci: od univerzitetskih udžbenika, preko naučnih monografija, do naučnih članaka u velikom broju časopisa u zemlji i svetu. Njegov najuticajniji univerzitetski udžbenici su: Opšta sociologija (imao je 11 izdanja na srpskom i tri izdanja na ruskom jeziku), Sociologija rada (10 izdanja na srpskom, dva na ruskom i jedno na albanskom), Sociologija bezbednog rada (tri izdanja na srpskom i po jedno na ruskom i makedonskom), Socijalna ekologija (šest izdanja na srpskom, tri na ruskom i po jedno na engleskom, beloruskom i bugarskom jeziku).

Bio je član redakcija i naučnih saveta većeg broja naučnih časopisa u zemlji i inostranstvu.

Dobitnik je Srebrne medalje „Pitirim Sorokin“ Ruske akademije nauka, nagrade za životno delo „Radomir Lukić“ Srpskog sociološkog društva, medalje „Zaslužni naučnik“ Ruskog sociološkog društva i brojnih drugih državnih i stručnih odlikovanja, priznanja i nagrada.

SPS

Komentar