Uz sve nedaće, godina iza nas bila je i najskuplja godina u istoriji, kada se zbroje sve štete od ekstremnih klimatskih promena, navodi se u izveštaju Svetske meteorološke organizacije.
Peteri Talas, glavni sekretar Svetske meteorološke organizacije, u izveštaju o globalnoj klimi kaže kako je „2018. godina počela tamo gde je 2017. stala — ekstremnim vremenskim uslovima koji uzimaju ljudske živote i uništavaju imovinu“.
Potvrđeno je kako je godina 2016. bila najtoplija u istoriji merenja, a 2017. i 2015. su odmah iza nje. A sve je to zbog stalnog trenda zagrevanja i, kako kažu u Svetskoj meteorološkoj organizaciji, zbog sve veće emisije staklenih gasova.
U izveštaju stoji kako se već sada u 2018. pokazalo kako „Australija i Argentina pate od ekstremnih toplotnih talasa, da se suša nastavlja u Keniji i Somaliji, a Kejptaun se bori s nedostatkom vode“.
Navodi se i da su neobično visoke temperature na Arktiku 2018. u suprotnosti sa žestokim zimskim olujama u Evropi i Severnoj Americi.
Podsećamo kako se 2015. godine gotovo 200 država u okviru Pariskog klimatskog sporazuma obavezalo da će se privreda preusmeriti s fosilnih goriva.
Međutim, to baš ne ide glatko, a stručnjaci upozoravaju na najnovije istraživanje koje kaže kako će i uprkos tome da se globalno zagrevanje ograniči na dva stepena, što je dogovoreno Pariskim sporazumom, između 2052. i 2070. godine moglo da se dogodi da čak 24 do 32 posto sveukupnog Zemljinog tla presuši.
Ipak, u sve to ne veruje američki predsednik Donald Tramp. Po njegovom mišljenju, emisije gasova nisu glavni uzrok zagrevanja planete, a sumnja i u teoriju globalnog zagrevanja.
Zato je i najavio kako će se njegova zemlja povući iz Pariskog sporazuma, pa u Americi i dalje promoviše upotrebu gasa, nafte i ugljen dioksida. A poznato je kako su baš Amerika i Kina najveći zagađivači kada je reč o emisiji gasova sa efektom staklene bašte.
Dnevno