„Situacija je sada prilično paradoksalna. Engleski verovatno nikada nije bio toliko prisutan u Briselu koliko u trenutku kada pričamo o ’bregzitu‘“, rekao je Makron, koji je inače obećao da će se boriti za veću upotrebu francuskog jezika u institucijama EU i šire, prenosi Rojters.
Francuski predsednik je istakao da „ta dominacija nije neizbežna“.
„Na nama je da postavimo neka pravila, da budemo prisutni i francuski učinimo jezikom koji omogućuje pristup mnogobrojnim mogućnostima“, ukazao je Makron, navodeći kao primer odnose Evrope s frankofonim afričkim zemljama.
Makron, koji za razliku od svojih prethodnika često govori engleski u javnosti kada je izvan zemlje, napomenuo je da nije reč o potezu protiv korišćenja engleskog jezika, već da je u pitanju potez u cilju promovisanja višejezičnosti.
On je naveo da je naklonjen svakome u Evropi ko uči dva strana jezika i da će Francuska pojačati napore u podučavanju evropskih zvaničnika francuskom jeziku.
Takođe, najavio je korake u cilju unapređenja učenja francuskog jezika u drugim zemljama, između ostalog kroz mrežu francuskih gimnazija u okviru niza mera.
U međuvremenu, predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker napisao je na Tviteru da „sa entuzijazmom podržava višejezičnost“.
„Zašto bi Šekspirov jezik bio superiorniji od jezika Voltera? Grešimo što smo postali toliko anglofoni“, rekao je Junker za televiziju „Frans 5“.
Ipak, Junker je napomenuo da je engleski postao svakodnevni radni jezik unutar institucija EU.
„’Bregzit‘ tu ništa neće promeniti, jer su oni koji ne potiču iz zapadnih delova Evrope navikli da govore engleski“, pojasnio je on.
Blizu 274 miliona ljudi širom sveta govori francuski i taj jezik je dugo bio dominantan u sedištu EU Briselu, ali je engleski postao sveprisutan u evropskim institucijama, pogotovo otkako su se istočnoevropske zemlje pridružile tom bloku 2004. godine, navodi britanska agencija.
Tanjug