Društvo srpskih rodoslovaca „Poreklo“ osnovano je pre 5 godina sa idejom da se napravi baza podataka o rodovima i selima, nešto kasnije članovi ovog društva došli su na ideju da pokrenu „Srpski DNK projekat“, kako bi se kroz nauku sačuvala tradicija, kao i identitet srpskog naroda.
Na portalu poreklo.rs obrađeno je gotovo četiri hiljade srpskih sela na prostoru bivše Jugoslavije. U udruženju kažu da imamo sreću da baštinimo delo Jovana Cvijića, jer je u svetskim razmerama uveo jedinstvenu metodologiju, na hiljade sela pokriveno je istraživanjima urađenim po njoj. Udruženje ih objavljuje, a potomci pobrojanih u ovu riznicu unose nove informacije.
Iako je DNK projekat označen kao srpski, baza sa 4.000 analiza puni se podacima ljudi raznih nacionalnosti, kaže za Sputnjik predsednik društva Jovica Krtinić, koga smo pitali kako ljudi reaguju kada ne dobiju podatak koji su očekivali.
„Javljaju nam se Albanci i Hrvati. Trezveni ljudi kada se suoče sa činjenicama, i ako nemaju ostrašćenost, emotivnost, veoma lako nalaze zajednički jezik. Niko neće zbog testa koji će pokazati da smo identični, prestati da bude Srbin i postati Hrvat i obrnuto“, kaže Krtinić.
Neretko se dešava da se analizom DNK dobije i podatak koji zvuči, u najmanju ruku, egzotično. Naš sagovornik je Ličanin po ocu i majci, analiza ga je iznenadila. Saznao je za, kako kaže, razdvajanja, koja su mogla da se dese pre gotovo milenijum.
„Test je pokazao da su moji preci po muškoj liniji na ove prostore došli sa severa Evrope, vrlo verovatno u invaziji Normana s kraja 11. veka. Desio se pohod iz Južne Italije, ka teritoriji današnje Albanije. Svi mi na ovim prostorima koji imamo tu genetiku po muškoj liniji, delimo zajedničkog pretka od unazad 950 ili hiljadu godina. U mojoj ukupnoj genetici, to je 4 odsto“, objašnjava gost Sputnjika.
Istraživanja ovog projekta oslanjanju se prvenstveno na nauku, ali se pokazalo da je krsna slava dobar reper u istraživanju porekla, kao i plemenska pripadnost svojstvena za Crnu Goru, nekadašnju Staru Hercegovinu. Kad se neko testira, vrlo jasno se vidi da on pripada određenom plemenu, kaže Krtinić.
„Danas znamo genetiku svih većih, pa i manja plemena, Vasojevića, koji su najrazvikanije pleme, Kuča, Bijelopavlića, Ozrenića, Pivljana, Banjana. Upoređivanjem testova različitih ljudi došli smo do čvrstih zaključaka. Danas nam to mnogo olakšava kad radimo genetiku onih koji nisu sa tih područja, a vuku poreklo s tog terena“, kaže on.
Neki nalazi pokazuju da su plemenski, odnosno genetski vrlo povezani ljudi koji su udaljeni 500 kilometara. Koliko je nacija naučna a koliko emotivna kategorija govori činjenica da pojedini pripadnici plemena iz Stare Hercegovine, današnje Crne Gore, iako imaju bliske rođake Srbe iz Srbije ili Krajine, tvrde da su autohtoni Crnogorci.
„Svedoci smo nastajanja novog identiteta i novih jezika. Ne možemo nikome zabraniti da se nacionalno opredeljuje kako hoće, ali je činjenica da imamo situacije da se unutar jednog plemena, jedne porodice, jedni izjašnjavaju kao Srbi, a drugi kao Crnogorci. Takvih slučajeva ima i na drugim stranama, to su procesi za koje znamo i kako se podstiču. Ali naš cilj nije da bilo koga ’vratimo‘, ako je drugog opredeljenja, ako genetika pokaže da je srodan Srbima, on će ostati to što jeste“, ističe sagovornik Sputnjika.
„Poreklo“ se oslanja i na zvanična istraživanja naučnih institucija regiona i upoređuje ih sa podacima svojih ispitanika. Tako su istraživanjima „Srpskog DNK projekta“ obuhvaćeni i Bošnjaci, a saradnja sa zvaničnim institucijama u Sarajevu dala je više nego interesantan rezultat.
„Očigledno je da Bošnjaci u BiH i Bošnjaci u Raškoj oblasti u Srbiji nemaju mnogo zajedničkih genetičkih tačaka. Bošnjaci u Bosni su izmešani sa Srbima i Hrvatima, a ovi iz Sjenice, Tutina i Novog Pazara više su naslonjeni na Albance, više od 70 odsto, a 30 odsto gena se naslanja na srpska brdska plemena. To znači da su potekli iz Drobnjaka, Vasojevića, Kuča ili Bijelopavlića“, otkriva Krtinić.
Društvo je pri kraju istraživanja, čiji je cilj je da se testira 400 Srba starosedelaca sa Kosova i Metohije i 30 Goranaca, koji su, kao zatvorena grupa, veoma zanimljivi. Nedostaje im više od 100 ispitanika, pa pozivaju da im se jave dobrovoljci iz centralnog Kosova. Za njih je testiranje besplatno, inače košta oko 13 hiljada dinara, a 25. aprila, povodom Svetskog DNK dana, obezbediće testiranje po ceni od 6 hiljada dinara za sve zainteresovane. Potrebno je da se jave muškarci, jer se ispitivanja vrše isključivo po muškoj liniji, analizira se polni par hromozoma „XY“.
„U poslednjih dvadesetak godina pokazalo se da preko ’Y‘ može pratiti poreklo po muškoj liniji do daleko unazad, jer se skoro nepromenjeno prenosi sa oca na sina. Na oznakama se dešavaju povremene mutacije, upravo zahvaljujući onim kod ’Y‘, a pojave se u tri ili četiri generacije, a upravo se po njima vidi gde se nešto razdvojilo. Kod žena se te mutacije jako retko dešavaju, prođe i po 15-20 generacija, pa takav test nije zgodan za upoređivanje“, objašnjava Krtinić.
Na kraju razgovora za Sputnjik pitali smo ga da li su nam narodi iz okruženja bliži od Rusa ili je tačna tvrdnja da su Srbi i Rusi braća po krvi. „Rusi će nam uvek u emotivnom smislu biti bliži, ta vrsta odnosa je neuništiva, ali što se tiče genetike, prirodno je da su nam bliži narodi pored nas, jer je bilo mešanja pre nego što su imali nacionalne odrednice“, kaže Krtinić.
„Sa Rusima, Istočnim Slovenima, imamo vezu kroz haplogrupu R1a, koja je kod Srba oko 19 odsto. Javlja se u različitim podograncima, starost te grupe kod nas je otprilike četiri hiljade godina, što znači da su na području istočne Evrope tada živeli naši zajednički preci. Takođe, još jedna grupa svedoči o zajedničkim precima, njeni tragovi kod Srba prisutni su poslednjih dve hiljade i tri stotine godina, a njeno ishodište danas se nalazi na tromeđi Belorusije, Ukrajine i Poljske“, kaže Krtinić.
On dodaje da su više nego prisutni dokazi da iz davne prošlosti imamo i rođake koji nisu Sloveni. Rezultati DNK testova ukazuju na prisustvo Kelta, reč je o procentima koji idu i iznad 8 odsto.