Priče koje se Srbiji svakodnevno plasiraju da NATO poštuje njenu vojnu neutralnost i da je saradnja bitnija od formalnog članstva, pale su u vodu posle reči komandanta snaga NATO-a u Evropi generala Kertisa Skaparotija, koje je izgovorio pred Odborom američkog Senata: „Srbija je naveći problem u regionu!“
Skaparoti se nije zaustavio na ovome, već je u „žaru“ svog obrazlaganja o tome da je potreban veći vojni, ali i diplomatski angažman u regionu kako bi se neutralisao ruski uticaj na Balkanu, osim Srbije, označio kao problem i celu srpsku populaciju.
Poslednji put kada je NATO Srbiju označio kao problem na Zapadnom Balkanu, nad našim nebom krila je širio „Milosrdni anđeo“ bacajući 78 dana zabranjene kasetne bombe i osiromašeni uranijumom — ubijajući Srbe.
Da li su reči komandant snaga NATO-a u Evropi znak da je Alijansa izgubila strpljenje i da će uskoro zatražiti i formalno od Srbije da postane deo ove vojne alijanse i odrekne se Rusije?
Doktor političkih nauka Jelena Vukoičić za Sputnjik kaže da NATO-u nije toliko cilj da Srbija i formalno postane njen član, koliko im je cilj da je politički porazi.
„Cilj Zapada i NATO-a je da Srbiju doteraju do zida i da je nateraju da politički kapitulira. To bi značilo priznanje Kosova, potpuni prekid odnosa sa Rusijom. Mi vidimo da oni zapravo nigde ne popuštaju Srbiji, da ijedan naš legitiman srpski zahtev ne nailazi na pozitivan prijem. Praktično se pred Srbiju postavljaju oni uslovi koji će, ako ih ispuni, značiti da je apsolutno kapitulirala, a ako ne ispuni, onda će naravno i dalje biti žrtva pritisaka“, zaključuje naša sagovornica.
Po njenim rečima, posle prijema Crne Gore u NATO i neskrivenih težnji Makedonije da postane njihov član, bilo je vrlo jasno da se obruč oko Srbije steže i da će Srbiji biti sve teže i da održi svoju politiku vojne i političke neutralnosti.
„Znači, da ne uvodi sankcije Rusiji, a da istovremeno ima i dobre odnose sa Zapadom, na čemu naše vlasti već duži niz godina grade svoj spoljnopolitički kurs. Očigledno je da ćemo sve teže balansirati, jer se nalazimo gotovo okruženi NATO-om“, uverena je ona.
Po njenim rečima, izjava zvaničnika NATO-a da je i cela srpska populacija glavni problem Zapadnog Balkana, ne treba da nas iznenađuje, jer, kako kaže, mi i jesmo problem za NATO.
„Srbija i RS prate jedna drugu. Srpska jeste protiv NATO-a, ali njen cilj je da bude na istom kursu kao Srbija. U tom kontekstu, NATO Srbe doživljava kao nosioce jedne politike koja se kosi sa američkim i ciljevima NATO-a, i koja im se suprotstavlja, ali i koja ima drugačiju politiku od ostalih država u regionu“, objašnjava naša sagovornica.
Dr Vukoičić kaže da, iako nema legalnog načina da nas nateraju na nešto, postoji politički pritisak kojim se, kako kaže, NATO inače, obilato koristi. Ona podseća da se u Srbiji odvija više procesa od čega je najvažniji onaj koji se tiče pregovora Beograda i Prištine.
„Nastaviće da ucenjuju i da pritiskaju Srbiju u vezi sa pregovorima sa Kosovom, a nažalost, Amerika i NATO su poznati o tome što tamo gde ne mogu milom, oni pokušavaju silom, služeći se raznim subverzivnim aktivnostima da izazovu politički, a vrlo često i drugačiji haos“, napominje naša sagovornica.
Podseća i da mi i u svom okruženju i u samoj zemlji imamo politički zapaljiva žarišta i pita se da li su izjave koje skoro godinu dana stižu iz Raške oblasti (Sandžaka) od lidera SDA Sandžak Sulejmana Ugljanina, slučajne ili iza njega neko stoji.
„Ugljanin nema uticaj u Raškoj oblasti, ali on je deo velike bošnjačke političke stranke koja je dominantna u Bosni i koja neprekidno prkosi institucijama i legitimitetu države Srbije i to je nešto što Zapad u nekom trenutku može da iskoristi kako bi povećali pritisak na Srbiju“, uverena je naša sagovornica podsećajući na niz obojenih revolucija u svetu iza kojih su stajali Amerika i NATO.
Tokom svedočenja pred Odborom američkog Senata za oružane snage, komandant snaga NATO-a u Evropi general Kertis Skaparoti rekao je i da Rusija koristi odnose s čelnicima Republike Srpske za podrivanje institucija Bosne i Hercegovine, kao i da pokušava da spreči evroatlantski put pojedinih zemalja u regionu. On je podsetio i da su međunarodna zajednica i SAD garant stabilnost na Balkanu, i duboko se zabrinuo da će nedostatak diplomatskih aktivnosti doprineti širenju daljeg ruskog uticaja na Balkan, te da je potreban i veći vojni angažman u regionu.